Слике мрачне прошлости

КАНЦЕЛАРИЈА Озне, затворске ћелије у којима су дане проводили Дража Михаиловић, Борислав Пекић, Драгољуб Јовановић, фотографије и личне ствари познатих и непознатих људи страдалих на Голом отоку и многим другим казаматима "оживеће" на изложби "У име народа: политичка репресија у Србији 1944-1953" у Историјском музеју Србије, која ће бити отворена 16. априла.

Први пут је на једном месту сабрано све што се зна о овом времену. Пред посетиоцима су до сада необјављене фотографије са Голог отока, база података са дешифрованим подацима 16.500 затвореника озлоглашеног острва, као и прецизан списак 56.000 стрељаних у име режима.

Са плаката који позива посетиоце да уђу у музеј гледа нас један од најпознатијих политичких осуђеника, књижевник Борислав Пекић. Његово лице намерно је окренуто ка згради Скупштине Србије, као да и данас пркоси држави која га је прогласила дисидентом. На улазу у музеј посетиоце чекају куглице којима се некад гласало "демократски", у две кутије, "за" и "против".

У музеју, специјално "замраченим" за ову прилику, сликама егзалтираних људи са митинга и радних акција супротстављају се бонови и "тачкице" за храну, као и мапе тајних гробница. У централном холу, на зиду је поређано на стотине фотографија знаних и незнаних страдалника политичког режима тог времена.

- Овај хол је посвећен свим жртвама. Уз фотографије, изложени су и лични предмети тих људи, њихова последња писма најближима исписана на папирима, прошверцованим књигама, па чак и јастучницама. Ови предмети треба да "оживе" те безимене слике на зиду - каже, за "Новости", аутор изложбе Срђан Цветковић.

Намера аутора је да покаже да политичка репресија нија знала за класне и социјалне разлике. Фотографије познатих људи који су у једном тренутку постали претња режиму само су део много веће слике.

- Ове приче су узете симболично, како би илустровале припаднике различитих слојева друштва који су убијени због иделошко-политичких разлога или ратне освете. Колективно и неселективно кажњавани су сви који су првих месеци после рата доспели у руке Озне.

Био је то начин да новоформирана држава "покаже зубе", да се застраши становништво, да се режим отресе тог старог грађанског слоја - објашњава Цветковић.

У једној од соба у музеју стоји верна реплика сеоског дворишта. У средини амбар и бунар, аутентични примерак дародавца из Панчева, као јасна асоцијација на принудни откуп и колективизацију која је готово уништила послератну пољопривреду и одвела у смрт хиљаде сељака.

У наставку "шетње", слике села замењују призори са Голог отока. У централном делу налази се макета најпознатијег послератног гулага, а на зиду фотографије заробљеника, али и управника и чувара злогласног затвора.

Потресна сведочанства о страдањима на Голом отоку кулминирају са скицом злогласне "Петрове рупе", у којој су сурово кажњавани они који су били "имуни на друге васпитне методе".

На увид јавности први пут изнете и личне ствари Драже Михаиловића, које је имао приликом хапшења, "запаковане" у реплику ћелије у којој је живео последње дане. Његове прве "комшије" су Пекић и Јовановић, чија се писма и фотографије могу гледати седећи на затворској клупи.

- Дража је за нас само један мали делић приче о великим страдањима. У центру пажње су обични, анонимни људи, сељаци, свештеници, спортисти, професори, чије судбине нису ништа мање значајне. Желимо да проговоримо о овим тешким темама и да на тај начин допринесемо ширењу политичке културе, а не да распирујемо мржњу или реваншизам за који је сад касно - наглашава Цветковић.

Изложба "У име народа" биће отворена 16. априла, у 18 часова, "митингом" на Тргу Николе Пашића и трајаће до августа. Колико је ова прича важна и лична многим људима, сведочи и једна лала. Непозната особа окачила ју је на врата музеја, а организатори су решили да је оставе ту, у знак подршке свима онима које још боли сећање на те дане.