АКО је Свети Сава, а јесте, збирно име Срба, а Хиландар место нашег новог сабрања, онда је Матица пантеон српског памћења, кошница наше културе.

Овакву визију најстарије научне и културне установе у Срба имали су наши дични претходници у Пешти априла 1864. године када су донели одлуку да Матицу из двоспратне пештанске задужбине добротвора Саве Текелије преселе у Нови Сад. Да пресељења не беше, вероватно данас ни Матице српске не би било. Захваљујући далековидости наших предака, Матица је преживела седам држава и неколико међусобно супротстављених политичких система.

Данашњи председник Матичин, проф. др Драган Станић, сматра да је слика српства у 19. веку упоредива са оном коју имамо данас.

- И данас живимо у различитим државама као народ, а Матица српска има задатак као и некада да обједини све аспекте српске културе, да у памћењу чува непрестано идеју српске културе као целине и да све те делове који постоје у различитим државама сабира и чува - наглашава председник Станић.

Ондашњи Срби "од знања, образовања и националне свести", како је волео да каже академик и бивши председник Матичин Чедомир Попов, "Матицу, кошницу српске памети и културе" су и основали 1826. године "на ползу српскога рода".

СВЕЧАНА ГОДИНА ОВЕ године Матица српска ће низом свечаности обележити 150 година од пресељења из Пеште у Нови Сад. Прошлог четвртка академик Василије Крестић отворио је изложбу докумената "Пресељење Матице српске из Пеште у Нови Сад". Централна свечаност биће одржана 11. маја у СНП, а саветовање о значају и утицају Матице српске планирано је за новембар. Секретар Матичин Ђорђе Ђурић најављује обележавање јубилеја и у Будимпешти заједно са нашим сународницима који живе у Мађарској.

Идеја о пресељењу пре 150 лета била је одважна, далековида и спасоносна у тадашњем историјско-угарском раму, нимало повољном по наше сународнике у жуто-гарној монархији. Пошто је Беч укинуо српско војводство 1859. године, Срби су се суочили са слабљењем свог значаја у Пешти.

- Током 18. века Срби су градили своје грађанско друштво на разним местима, неколики центри су се издвојили и Нови Сад је имао посебну улогу - оцењује Станић. - Зато, када је 1864. године дозрела одлука да се из расејања Матица пошаље кући, Нови Сад се сам наметнуо као нова адреса јер био је најважније српско културно средиште, тада много јаче од Београда.

Пошто је под председништвом Павла Којића донесена одлука о пресељењу, Новосадска српска црквена општина у писму Матици од 11. октобра 1863. истакла је своју радост и објавила да је од свог епископа и добротвора народног Платона Атанацковића "измолила и стан згодан где би се могла Матица сместити".

Матицу је о свом трошку у Нови Сад преселио бечкеречки трговац Јован Форовић на пароброду "Напредак". У 61 сандук стала је комплетна прва јавна научна библиотека у Срба.

Пошто је допловила у Српску Атину, Матицу је владика Платон прихватио и сместио у свој двор (данашњи Платонеум), који је својевремено купио од породице Сервиски у намери да у том раскошном здању отвори први српски универзитет. Но, како тада аустријске власти, под притиском Мађара, новосадским Србима нису дозволиле отварање високообразовне установе, владичански Платонем узалуд је чекао станара. Све до Матичиног пресељења.

Проф. др Драган Станић, председник Матице српске

Доласком Матице Нови Сад постаје жижа српске културе и сабиралиште српске политичке памети. У њему се, како је записао Јован Скерлић, "мислило за цео српски народ". Развијано је књижарство, новинарство и штампарство. Епитет "Српска Атина" заправо је означио златно доба културе Новог Сада.


ЗНАМЕНИТИ ПРЕЦИ

МАТИЦА српска изникла је 1826. године као резултат културног покрета зачетог међу Србима у другој половини 18. века под утицајем идеја рационализма и просветитељства Доситеја Обрадовића. На простору од Трста, преко Беча до Пеште и Темишвара, на коме су Срби живели, осим Доситеја рођено је још неколико знаменитих, национално освешћених људи: Захарије Стефановић Орфелин, Јован Рајић, Сава Текелија, Атанасије Стојковић, Божидар Грујић, Стефан Стратимировић. Та свест је, између осталог, родила међу Србима и идеју о нацији.


Данашње зграде Матице