ИМАЛА сам срећу да видим библијску земљу Јерменију и тамо, у подножју Свете горе Арарат, отвориле су ми се све капије времена. Арарат није само гора пред којом се зауставила Нојева барка, већ је и вечни симбол свих потопа који су се дешавали кроз историју малоазијских, медитеранских и балканских народа. Он је и опомена и светионик - рекла је Љубица Милетић, поводом своје књиге песама „Ветрови Арарата“, коју је представила у Српској књижевној задрузи.

Стихови које је песникиња написала после боравка у овој земљи сведоче како је у јерменском свету историје, традиције и вере, препознала српску земљу, душу и судбину. Срби и Јермени, по њеним речима, имају једнаку историју. Овом књигом ауторка жели да подсети на 1915. годину када је милион и седамсто педесет хиљада Јермена депортовано у пустиње Сирије и Месопотамије. Она трага за суштинским и хришћанским смислом постојања и страдања земље и народа који у свом темељу баштини и подразумева библијске димензије прошлости.

- Следеће године навршава се сто година од тог прогона. Надам се да ће моја књига допринети да се макар мало осветли прећутана страна историје. Ове песме сликају и две упоредне трагедије, српског и јерменског народа, два непризната геноцида, над Јерменима 1915. и над Србима 1941, и оба поновљена деведесетих година 20. века. Мислим да је све то важно, нарочито данас, у време Новог потопа, преправки историјских чињеница - рекла је ауторка.

Све што се дешавало Јерменима до краја 20. века, по њеним речима, дешавало се у исто време и нама, на Балкану.

- Запањило ме је колико је иста та упоредна трагедија два народа, колико су исти резултати: милиони мртвих, милиони спаљених кућа, губљење територија, јер Јерменија се некада протезала до Средоземног мора, до Антиохије, а данас је сведена на малу источну Јерменију, тек десети део своје територије. Ако упоредимо то са Србима из Хрватске, Босне, Црне Горе, из Бугарске, јер Видин је некад био српски, схватамо да и ми из рата у рат имамо све мање територије, становништва, материјалних трагова и културе. Чуди ме да смо и ми и Јермени успели било шта да сачувамо, гледајући каквом смо злу кроз векове били изложени - рекла је за „Новости“ Љубица Милетић.

ПЕСМЕ КУЛТУРЕ

ПОЕЗИЈА Љубице Милетић представља особен пример јединства поезије и културе. Она је изразити песник културе који има изузетно развијено осећање историцизма. Пева о просторима јерменске историје, знаменитим споменицима духовне и материјалне културе, хришћанским вредностима. Притом, она доводи у везу страдање јерменског народа са српским - окупиран Нагорни Карабах са окупираним Косовом - рекао је о овој књизи Тиодор Росић.