ЖИВОТ последњег карловачког патријарха Лукијана Богдановића (Баја, 1867. - Бад Гаштајн 1913), нарочито његови последњи дани уочи загонетне смрти, преточен је у документарно-играни филм који ће премијерно бити приказан почетком априла у Патријаршији у Београду, а потом и у Сремским Карловцима.

Педесетоминутно дело под насловом "Последњи дани патријарха Лукијана Богдановића" настало је у продукцији новосадске куће "Димарт", уз благослов епископа сремског Василија, а по замисли младог историчара Стефана Димитрија Димића, студента треће године историје.

Режију потписује Драгољуб Бата Војводић, сценарио су писали Здравко Атлагић и Жарко Димић уз ослонац на стручне консултације историчара Срђана Ерцегана и драматуршке консултације Милована Витезовића.

О мистериозној смрти патријарха уочи Првог светског рата и пропасти Угарске монархије у филму говоре: академик Василије Крестић, Горан Вуковић, управник Музеја Епархије будимске у Сентандреји, протојереј-ставрофор Душан М. Петровић, као и историчари Јован Милиновић и Горан Васин. Лукијана, у играним деловима филма, тумачи млади глумац Игор Живкић.

Овим филмом извукли смо из вековног заборава српског патријарха и скинули највећи део тајне у вези са његовом смрћу - каже Стефан Димитрије Димић. - Имали смо увид у документацију у мађарском месту Баја, у Сентандреји и у Сремским Карловцима.

СРЕДСТВА Филм о Лукијану сниман је годину дана у Новом Саду, Сремским Карловцима и у Сентандреји. Средства је обезбедила Градска управа за културу града Новог Сада на челу са Миланком Бркић.

Документацију о Лукијановом страдању, екипа филма употпунила је ексклузивном фотографијом која је читав век чамила у прашњавој полицијској документацији у Сремским Карловцима. Реч је о слици конопца који је послат Лукијану са поруком на мађарском језику да се тим конопцем - обеси.

- Сви документи недвосмислено указују на то да је патријарх ликвидиран - тврди директор сремскокарловачког архива САНУ Жарко Димић. - Очигледно је да је одређени круг људи из врха Угарске монархије желео да нестанком патријарха Лукијана Богдановића унесе смутњу и додатни немир међу Србе, чије је остварење вековног сна о присаједињењу матици Србији било све опипљивије.

У лето 1913. године, уморни патријарх Лукијан одлази на лечење у Јоакимову бању, близу Карлсбада у Аустрији, одакле је продужио на двонедељни боравак у Бад Гаштајн. Убрзо је у седиште Карловачке митрополије стигла вест да је њихов архипастир нетрагом нестао у поподневним часовима, 1. септембра. Наводно, патријарх је, по лошем времену, кренуо у шетњу по оближњој планини, из које се те вечери није вратио.

Наредних дана у реци Ахе нађени су делови његове одеће, а крајем октобра, када је водостај реке опао у близини железничке станице Кламштајн, тридесетак километара од моста са којег је, како су тврдиле угарске власти, патријарх у нервном растројству скочио, нађено је и његово обезглављено тело. Смрскана глава нађена је доцније, на другој локацији.

Сахрањен је 2. новембра 1913. у Сремским Карловцима, у гробници коју је за себе и своје наследнике, испод олтара Горње цркве, саградио Георгије Бранковић. Његовим одласком угасила се Карловачка митрополија.


СУМРАК ЦАРСТВА

Академик Крестић каже да је последњи архиепископ карловачки, митрополит и патријарх српски, био прва жртва Првог светског рата. Млади историчар Ерцеган наглашава да нема много историјских личности које својим животом, и нарочито својим тајанственим нестанком, на тако убедљив начин сведоче о сумраку великог Аустроугарског царства, као што је то случај с Лукијаном Богдановићем.