Мирослављево јеванђеље пред публиком
02. 01. 2014. у 09:14
Наш најстарији сачувани рукопис на ћирилици поново је био изложен у Народном музеју
Према речима кустоса Народног музеја Марине Пејовић, јеванђеље је изложено као пратећи програм изложбе "Завети и поруке. Стефан Немања - девет векова". Осим велике заинтересованости за српску културу из доба Немањића, највећа гужва била је пред "комором" у којој је био изложен оригинал Јеванђеља.
- Најчешће ме питају да ли могу да прелистају књигу, како је писана, одушевљени су што је толико живописна и у бојама, а тако је давно настала - каже Пејовићева. - Текст Јеванђеља је писан пером у две колумне, мрком и црном бојом, а већина наслова црвеном. Књига садржи 296 минијатура цртаних пером, а затим бојених четкицом црвеном, зеленом, жутом и белом бојом и украшених златом. Минијатуре су у облику заставица и иницијала. Неки чак нису сигурни да ли је писана на нашем јзику, јер не препознају старословенски.
Јеванђеље је настало осамдесетих година 12. века по наруджбини хумског кнеза Мирослава, о чему говори запис на последњем листу књиге. Кнез Мирослав је био брат рашког великог жупана Стефана Немање, чијој је деветстотој годишњици рођења посвећена актуелна изложба. Писано је на пергаменту и има 181 лист, у кожном је повезу. Рестаурирано је у Народној библиотеци 1996. године.
- О значају који превазилази локалну културу сведочи и уписивање Мирослављевог јеванђеља у Унескову листу светске културне баштине и то у регистар "Сећање света" 2005. године - каже Марина Пејовић.
Осим оригиналног примерка, првог четвртка ове године било је изложено и прво фототипско издање Мирослављевог јеванђеља које је приредио Лјубомир Стојановић и које је 1897. године штампано у Бечу.
ЛОГО МУЗЕЈА
МИРОСЛАВЛЈЕВО јеванђеље се чувало у манастиру Хиландар до 1896. године, када га је краљ Александар Обреновић добио на поклон од братства и донео у Србију. Живот Јеванђеља у музеју започиње 1935. године, његовом предајом Музеју кнеза Павла. Постало је део препознатљивог идентитета Народног музеја, посебно због употребе минијатуре са две сучељене птице за лого Музеја.
branik
03.01.2014. 19:09
Nije to najstariji cirilicni rukopis. Ima starijih. Trebalo bi znati sta je srpska redakcija staroslovenskog ili srpskoslovenski jezik. To se uci u osmom razredu. Iy nje je nastao srpski jezik kao poseban slovenski.Sta je sve ta knjiga prezivela i koliko se puta cudom spasavala. Preneta je kao najveca srpska dragocenost i preko Albanije. To i jeste jer najbolje svedoci o postojanju i starini naseg naroda.
@branik - To nije najstariji,ali je prvi zvanicni dokument pisan cirilicom
Коментари (1)