Мирослављево јеванђеље пред публиком

Према речима кустоса Народног музеја Марине Пејовић, јеванђеље је изложено као пратећи програм изложбе "Завети и поруке. Стефан Немања - девет векова". Осим велике заинтересованости за српску културу из доба Немањића, највећа гужва била је пред "комором" у којој је био изложен оригинал Јеванђеља.

- Најчешће ме питају да ли могу да прелистају књигу, како је писана, одушевљени су што је толико живописна и у бојама, а тако је давно настала - каже Пејовићева. - Текст Јеванђеља је писан пером у две колумне, мрком и црном бојом, а већина наслова црвеном. Књига садржи 296 минијатура цртаних пером, а затим бојених четкицом црвеном, зеленом, жутом и белом бојом и украшених златом. Минијатуре су у облику заставица и иницијала. Неки чак нису сигурни да ли је писана на нашем јзику, јер не препознају старословенски.

Јеванђеље је настало осамдесетих година 12. века по наруджбини хумског кнеза Мирослава, о чему говори запис на последњем листу књиге. Кнез Мирослав је био брат рашког великог жупана Стефана Немање, чијој је деветстотој годишњици рођења посвећена актуелна изложба. Писано је на пергаменту и има 181 лист, у кожном је повезу. Рестаурирано је у Народној библиотеци 1996. године.

- О значају који превазилази локалну културу сведочи и уписивање Мирослављевог јеванђеља у Унескову листу светске културне баштине и то у регистар "Сећање света" 2005. године - каже Марина Пејовић.

Осим оригиналног примерка, првог четвртка ове године било је изложено и прво фототипско издање Мирослављевог јеванђеља које је приредио Лјубомир Стојановић и које је 1897. године штампано у Бечу.

ЛОГО МУЗЕЈА

МИРОСЛАВЛЈЕВО јеванђеље се чувало у манастиру Хиландар до 1896. године, када га је краљ Александар Обреновић добио на поклон од братства и донео у Србију. Живот Јеванђеља у музеју започиње 1935. године, његовом предајом Музеју кнеза Павла. Постало је део препознатљивог идентитета Народног музеја, посебно због употребе минијатуре са две сучељене птице за лого Музеја.