СРПСКА стварност у искривљеном огледалу карикатуре од у понедељак увече се може видети и са зидова београдске галерије „Прогрес“, где је свечано отворена изложба 46. конкурса „Пјер“ и уручене награде за најуспешније радове.

Златни Пјер“ додељен је раду „Без речи“, ветерана српске карикатуре Александра Блатника. Добитник „Сребрног Пјера“ је Горан Миленковић за карикатуру „Језичке размирице“, а „Бронзаног Пјера“ Тошо Борковић за „Пресецање врпце“. Признање за најбољи портрет припало је карикатуристи Милораду Х. Јевтићу, за портрет глумца Ђузе Стојиљковића.

Ово су одлуке жирија којем је средином новембра председавао академик Драгослав Михаиловић, а у коме су били и Недељко Убовић (прошлогодишњи добитник „Златног Пјера“), Ранко Гузина (доајен српске карикатуре и прошлогодишњи добитник „Пјера“ за најбољу портрет карикатуру), Томислав Сухецки, сликар, Неле Карајлић, рок музичар и Ратко Дмитровић, генерални директор и главни уредник Компаније „Новости“.

Поставку у „Прогресу“, чије централно место заузимају награђене карикатуре, чине 122 рада 73 аутора, одабрана међу 606 карикатура 134 учесника, у име „Новости“, које традиционално додељују признање најбољим новинским карикатурама, отворио је Ратко Дмитровић.

- Пјер Крижанић више од 50 година путује небеским друмовима, највероватније и даље црта карикатуре, а ми 46. пут стојимо испред цртежа оних којима је Пјер у годинама почетка, аматерског заноса, био велики, моћан, недостижан - подсетио је Дмитровић. - Четрдесет и шест година најбољи југословенски, а након распада бивше државе најбољи српски карикатуристи, једном годишње шаљу „Вечерњим новостима“ своје најбоље радове верујући да ће бар један од њих ући у најужи избор за Пјерову награду. Овогодишња конкуренција била је достојна великог Пјеровог имена. Неки аутори, раније добитници Пјерове награде, послали су карикатуре које се могу сврстати у сам европски врх ове врсте уметности, што само говори о томе да српска карикатура није на издисају, као што неки мисле, нити је ову награду напао зуб времена. У прилог томе најбоље сведочи Тошо Борковић, вишеструки добитник Пјерове награде, који је ове године на конкурс послао неколико, у идејном, цртачком и сваком другом смислу - врхунских карикатура.


Ту виталност српске карикатуре, треба ли да кажем, доказује и Ранко Гузина, врхунски цртач, такође вишеструки добитник Пјерова награде, портретни карикатуриста без премца, који је исто тако увеличао овогодишњег Пјера својим радовима, истина ван конкуренције; па овогодишњи лауреат Александар Блатник, мајстор велике идеје и сведеног, крајње поједностављеног цртежа...

Захваљујући свим учесницима конкурса, Дмитровић је напоменуо да су сви они на неки начин победници јер доприносе победи над тривијалностима, простаклуком, примитивизмом који нас заскаче свакога дана, са телевизијских екрана, са страница штампе:

- Пјеров конкурс један је од штитова пред том прљавом лавином - закључио је генерални директор и главни уредник „Новости“.

- Карикатуристи су мултимедијални уметници који, поред неоспорних цртачких талената, морају да поседују филозофски став, друштвену одговорност и таленат да мисаони процес учине видљивим и уз све то изузетну храброст - рекао је Томислав Сухецки образлажући одлуке жирија.


- Они су бесплатни саветници сваке власти, разумни оптимисти, који без речи говоре оно о чему ми ћутимо. Данас када је тако мало ликовне, музичке и песничке духовности, ова изложба цртежа са искрама лековитих мисли које називамо карикатуром постаје уметнички доживљај који утире пут новим слободама.

Првонаграђени Александар Блатник захвалио се жирију што је имао слуха да награди карикатуру „Без речи“.

- Намерно кажем имао слуха, јер иако је без текста, карикатура има видео и аудио поруку - објаснио је вишегодишњи учесник конкуса „Пјер“.

- Овај рад говори о бољитку коме се надамо већ 20 година, и из њега се чује вапај обичног човека за бољитком. Жири је управо за то показао слух. У нека давна времена прислушкивали су ми телефон, а када сам једном срео човека који је за то био надлежан поручио сам му да не прислушкују карикатуристе, јер би нешто могли и да науче.

Крагујевачки карикатуриста и стрип цртач Горан Миленковић, међу својим признањима већ има и интернационалну награду за политичку карикатуру „Ранан Лурије“, која се додељује под покровитељством Уједињених нација, али и награду хрватског удружења карикатуриста. „Сребрни Пјер“, који је добио за „Језичке размирице“, за њега, каже нам, ипак, има посебно значење:


Сребро, Рад Горана Миленковића

- Озбиљно сам почео да се бавим карикатуром, деведесетих година, после мобилизације, када сам неко време боравио на вуковарском ратишту. Како сам пацифиста по природи, желео сам да на тај начин променим живот, затворим један круг. Нажалост, овај рат око ћирилице у Вуковару показује да се тај круг није затворио. Интересантно је да сам шаљући карикатуре на овогодишњи конкурс, управо ову награђену послао последњу.

Најбољи карикатуристи добили су у понедељак увече још један вредан дар. Академик Драгослав Михаиловић поклонио им је по примерак свог чувеног дела „Када су цветале тикве“. Вече у „Прогресу“ имало је још један духовит и сатиричан тон. Уредник „Трна“ Бојан Лјубеновић посетиоцима изложбе прочитао је неколико својих афоризама.


Бронза, Рад Тоше Борковића

СВЕТЛОСТ У МРАКУ

- ПРЕ 15 година добио сам „Златног Пјера“ за карикатуру чија је тема била мрак, а и ово „Пресецање траке“ је настало на тему мрака - каже Тошо Борковић, добитник овогодишњег „Бронзаног Пјера“.

- Разлика је у томе што сада постоји тај трачак светлости, што значи да се, ипак, појавила нека нада и за друштво и за саму карикатуру. Не знам колико карикатуристи поседују моћ да предвиђају, мада у „Новостима“ имају канцеларију одмах до „Трећег ока“, али се надам да мој награђени рад указује на неки путић ка бољем животу.

ЂУЗИ, С ЛјУБАВЛјУ

ЈЕДНОГЛАСНОМ одлуком за најбољу портрет карикатуру изабран је портрет Ђузе Стојиљковића, као „топао, духовит, ликован колаж који показује да и каракатура уме да воли“. Аутор овог рада је архитекта Милорад Јевтић, који континуирано деценијама учествује на овом конкурсу, али и једини који објављује критичке осврте са „Пјера“.

- Како се већ четири деценије моји радови излажу на „Пјеру“ (једне године, мислим 1989. било их је чак пет) био сам близу одлуке да одустанем - каже Јевтић за „Новости“. - Ђуза ми је изузетно симпатичан глумац, а чини ми се да је то међу портретима које сам урадио један од најуспешнијих. Иначе, урадио сам читаву серију портрета управо глумаца Атељеа 212.