НАГАЂАНјЕ ко ће почетком октобра добити Нобелову награду за књижевност узима маха. Већ по правилу, листе могућих добитника освануле су на британским и шведским кладионичарским сајтовима "Ладброкс" и "Унибет", а имена вечитих кандидата не мењају се годинама: Харуки Мураками, Джојс Керол Оутс, Адонис, Амос Оз, Асија Ђебар, Ко Ун, Милан Кундера, Маргарет Атвуд, Петер Надаш, Алис Мунро, Филип Рот, Томас Пинчон, Дон Делило, Исмаил Кадаре, Сејс Нотебом, Салман Ружди...

Светски медији баве се шансама сиријског песника Адониса, чија је земља у центру пажње, истичу да Американци нису награђени већ 20 година, "гурају" кенијског писца Нгуги Ватионга...

И док Јапанци сваке године еуфорично чекају вести из Шведске, чврсто верујући да имају достојног кандидата у аутору "Норвешке шуме", у нашој најширој културној јавности више се ни не поставља питање има ли српска књижевност неког писца који заслужује да уђе бар у шири избор за чувену медаљу са ликом Алфреда Нобела, диплому и осам милиона шведских круна.

Иако савремена српска књижевност нема онај политички, критички, корективни или етички јавни значај какав је некад имала, њен квалитет и универзалност нису спорни, и може да плива у главном светском току. Па, ипак, из Србије на адресу Шведске академије дуго није послат ниједан предлог. Сваке године, иначе, ова институција прими више од 300 "жеља" из целог света.

НАШИ КАНДИДАТИ ШЕЗДЕСЕТИХ смо имали Црњанског, Селимовића, Десницу, Раичковића, седамдесетих Киша, Пекића, Михаиловића... Нобеловом комитету предлагани су и Селимовић и Киш, али и Десанка Максимовић, Добрица Ћосић, Васко Попа и Миодраг Павловић. У новије време само је Милорад Павић улазио у круг за разматрање. Писца "Хазарског речника" номиновали су више година заредом предлагачи из Сједињених Држава и неких европских земаља.

Српска академија наука и уметности, тачније њено Одељење за књижевност и језик, сваке године уредно добија позив из Шведске да уз образложење проследи име српског кандидата за "Нобела". То за "Новости" потврђује и академик Предраг Палавестра, дугогодишњи секретар овог Одељења.

- Долази нам позив, али одлучили смо да не учествујемо. Одељење не предлаже своје чланове, али ни друге за Нобелову награду - кратко нам је рекао Палавестра.

Српски ПЕН центар и Удружење књижевника Србије доследни су у непредлагању српских кандидата. Председник УКС Радомир Андрић каже за наш лист да није било иницијатива које би Удружење подржало, и додаје да су пре две године стали иза кандидатуре Добрице Ћосића, која је стигла из Новог Сада, иако је сам писац био против таквог предлога, те да су својевремено подржали и кандидатуру великог румунског песника Никите Станескуа.

По речима песника и критичара Гојка Божовића, члана Управног одбора нашег ПЕН-а, ову награду коју прати апсолутна глобална пажња, прати и инфлација предлога.

- Верујемо у аутономност жирија, и да има увида у данашње књижевно стваралаштво. Много је важније да се бавимо непрестаном промоцијом српских писаца у иностранству. Наши аутори нису довољно превођени на велике светске језике, као и на скандинавске - рекао нам је Божовић.

Чињеница је да српска култура не ради довољно на пласману својих писаца највишег ранга, барем онако како то ради Естонија која сваке године предлаже за "Нобела" свог најпознатијег песника Јана Каплинског, организује објављивање есеја о њему и његових песама на свим светским језицима. Нема разлога да на кладионичарским листама не осване и један српски писац, макар са шансама сто према један, као што се у тој улози ове године нашла уважена пољска песникиња Олга Токарчук, која ће следећег месеца отворити Београдски сајам књига.