Један је од симбола Београда, његова топла, сетна, понекад иронична реч, његова мајсторска приповедачка вештина и карактеристичан цртеж открили су нам многе београдске кутке, многе људе. Волео је Београд и Београђане, он му је давао енергију и свој лични шарм је преточио у београдски. И Београд је волео њега и поносио се њиме.

Ово је рекао Бранислав Кузмановић, председник општине Врачар, отварајући у суботу са Лјиљаном Капор, супругом неодољивог писца и сликара, спомен-плочу на кући у којој је живео у Небојшиној 18. Свечаности су присуствовали бројни пријатељи, писци и поштоваоци Капоровог стваралаштва.

Са девет година Мому је у Београд довео отац управо на Неимар, у Хаджи-Милентијеву 27, а последњих деценију и по живео је у кући, такође на Врачару. На тај начин се симболично затворио један круг, истакла је Лјиљана Капор и додала: "Момо је отишао само физички, а живи и живеће са нама јако дуго."

Овим је започео други дан трећег фестивала "Момин круг", који је настављен књижевном турнејом по Београду названом "Глуварење са Капором". У најстаријем аутобусу у Србији, из 1939, чији је власник и возач Чика Бранко, новинаре је књижевница Мирјана Бобић Мојсиловић на шармантан начин повела по Моминим омиљеним местима која су га инсипирисала за бројне књиге и приче. Између осталих, то је живописна Скадарлија, где је у једној кафани на крпи нацртао портрет Тулуза Лотрека, којег је, импресиониран његовом лепотом, купио један галериста.

ЛИКОВНА КОЛОНИЈА Фестивал "Момин круг" одвијао се у суботу и на Ади Циганлији, код скулптуре "Дафне", где су у разноврсним програмима учествовали деца и млади. У оквиру ликовне колоније "Нестле Мали Момин круг" малишани су сликали на платну инспирисани делом "Ада" Моме Капора. Уприличена је и причаоница у којој су читане Капорове приче за децу "Леро - краљ лептира". Старији учесници колоније извели су инсталацију за перформансом "Ада - дереглија на Сави".

Мома је затим написао причу како Лотрек сваке ноћи силази са слике, обилази Скадарлију, а затим се враћа у рам слике. Неизбежна адреса је и Клуб књижевника о чијој је специфичној атмосфери, али и тада чувеној кухињи написао низ питких текстова. Редовно је свраћао и на Каленић пијацу, за коју је тврдио да је "нека врста лековите бање, где се успешно лече равнодушност и блазираност белосветских типова, који би на њу, као на терапију, морали да долазе бар два пута недељно."

На срцу му је остала и Ликовна академија, коју је уписао у класи проф. Недељка Гвозденовића и дипломирао 1961. са просечном оценом 9,9. Касније се сећао: "Ми, још готово дечаци, вукли смо своје блокове препуне цртежа из којих ће се касније породити наше сликарство". Често је свраћао у Српску књижевну задругу, која је последњих десет година била његов издавач. И вајкао се: "Жао ми је што мој отац није стигао да види да ми је књига штампана у плавим корицама СКЗ, јер би тек тада поверовао да сам заиста писац!". Омиљена му је била и Кнез Михаилова, о којој је причао где год је био у свету. У тој улици једно време је радио у "Југославији публику", уобичајеном службеничком времену од седам до три, што је и наслов једног од његових првих романа.

Ваља поново читати Момине приче које одишу изузетном лепотом, вероватно због тога што је све гледао срцем, рекла је Мирјана Бобић Мојсиловић, указујући и на тзв. бермудски троугао у Македонској, где су се у својевремено чувеним кафанама "Грмеч", "Шуматовац" и "Липа" свакодневно састајали писци, глумци, новинари и разни знатижељници претресајући најактуелније теме дана. Капор је, истакла је популарна књижевница, наизглед писао лако и необавезно али је покретао културолошке теме о којима ће се касније бавити озбиљни мислиоци и филозофи. Подсећајући се дружења са њим (а упознала га је када је имала 15 година), рекла је да је имао изузетну особину - успео је да развије осећање праштања што је толико ретко.

"Глуварење са Момом" (које ће бити у редовној понуди Туристичке организације Београда) завршено је у суботу тамо где је и започето, на Врачару, у "Коноби", где је сваког дана свраћао разговарајући са момцима из краја. За њега је то било посебно место јер "враћа поверење у дух Београда, враћа веру у локалне кафане, мале бистрое и бирцузе".


НЕДОСАНјАНИ САН

На отварању спомен-плоче глумац Тома Курузовић прочитао је своју песму "Недосањани сан", коју је написао посебно за ову прилику. Песма се завршава стиховима:

Обогатио си нас радошћу

Овековечио наше време и бреме

Лјубав те водила кроз све градове

Полазна станица од нашег вољеног Београда

Кроз ноћ, кроз дан, кроз дечачки сан

Споменици, најлепше слике и истините речи

Живот је био као недосањани сан

Твој одлазак вечни незаборав.


ГРАД ШАРМА

У многобројним текстовима посвећеним Београду у којем је живео готово пола века Капор је указивао на посебан дух овог града: "Београд је у идеји која оплођава свет гдегод да се пренесе његов дух. Он је у неком вицу, у случајном гесту, у урођеној лежерности са којом се примају победе и порази, тамо где је јединица за мерење стила – шарм".