РОМАН "Ариел" Александра Бељајева, по којој је Андреј Тарковски, један од највећих редитеља 20. века написао сценарио, ипак ће доживети своју филмску верзију.

Син руског филмског генија Андреј Андрејевич Тарковски, испуниће велику жељу и сан свог оца, да Ариел - човек који лети, почне да живи и на великом платну. По једном од најзанимљивијих дела Бељајева, сценарио под насловом "Благ ветар", Тарковски је написао још крајем седамдесетих година, заједно са Фридрихом Горенштејном, али упркос страсној жељи, није успео да направи филм.

Нјегов пројекат, захваљујући продуценту Дмитрију Клепатском, представљен је крајем јуна на Московском међународном филмском фестивалу, када је и објављено да је режија филма поверена његовом сину, Андреју Андрејевичу Тарковском. Ових дана заокружује се буджет за овај пројекат, завршава кастинг и избор локација за снимање. Према речима Клепатског, Тарковски јуниор имаће прилику да се покаже као прави "наследник" сна свог великог оца.

ДУХОВНО ПРОСВЕТЛЈЕНЈЕ
- Тарковски је Бељајева сматрао једним од највећих руских писаца, не само пустоловне и научно-фантастичне прозе, која је била потпуно атипичан уметнички израз у контексту стаљинистичке естетике и цензуре, а његов "Ариел", који је објављен 1941, филозофским делом. Радња романа догађа се на почетку 20. века, и прати судбину младића који бежи од тешких животних околности, јер нема снаге да се избори са њима. После сусрета са занимљивим филозофом који му открива најузбудљивије тајне света, младић долази у католички манастир, где очекује духовно просветљење - објавио је продуцент Дмитриј Клепатски.

И поред филмова које је направио и који су му донели светску славу и награде ("Иваново детињство", "Андреј Рубљов", "Соларис", "Огледало", "Путовање у времену", "Носталгија"...), Тарковски је био опседнут да роман "Ариел" види као "покретне слике". Током година које је, због цензуре и немогућности да ствара у Русији провео у иностранству (од 1983. до смрти 1986), његова жеља за овим филмом постајала је све јача, као и носталгија за сином.

Наиме, тај велики мајстор новог филмског језика којим се живот представља као огледало, како је о њему говорио Бергман, побегао је у Италију заједно са супругом Ларисом, и остатак живота посветио је борби да и свог Андрјушку извуче из Русије... Последњи филм "Жртва" снимио је у Шведској, захваљујући управо Бергману и његовој екипи сарадника, али су награде које су непрестано стизале остале у сенци тешке болести...

Андреј Тарковски јуниор постао је познат као редитељ само једног филма - 24-минутног документарног снимка сећања на свог оца "Андреј Тарковски. Мемоари", који је настао 1996, на десетогодишњицу смрти филмског мага, и први пут ће се, заправо, наћи пред једним редитељским задатком:

- Нимало се не осећам лагодно, напротив - изјавио је представљајући пројекат свог оца. - Ариел је човек који се снагом своје воље одупире мрачним намерама управника манастира, и тако успева да се одржи. Мој отац у свом сценарију фокусира ту моћ и значај духа, и отвара проблем духовне кризе у Европи, као и сурових последица индустријализација и модернизација. Јер, његов усуд јесте било то грозничаво трагање за духовношћу, које је и најлепше својство његових дела. Када је разочаран напустио Совјетски Савез, доживео је пред смрт и то изненађујуће, крајње разочарање - схватио је да се развој данашњег света одвија на чисто материјалном плану, без икакве духовности. У томе вероватно и треба тражити разлог због чега је толико желео да сними филм о човеку који лети снагом своје духовности. Али, и мој отац је Ариел, и он је летео снагом своје духовности и свог дара - изјавио је Андреј Андрејевич Тарковски.

- Надам се да нећу изневерити надања љубитеља филмске уметности и дела мог оца, и да ћу успети да "Благ ветар" буде добар филм, у ком ће се препознати оно што је мој отац желео да каже. Он је у жртвовању препознавао најбитнију улогу уметника као једног од градитеља духовности, а та жртва је одговорност сваког појединца према човечанству и његовом духовном напретку.