КАДА је још као основац написао прве риме, Лјубивоје Ршумовић направио је креативни ршум! И прави га, на радост, али и за наук многим генерацијама, више од пола века. Најлепше песме за децу, дечје емисије које су обележиле осамдесете године ТВ Београд и представе које су обогатиле многа позоришта излетела су из пера овог врсног песника.

Где су данас "Форе и фазони", "Хиљаду зашто", Хајде да растемо", "Двоглед", "Дијагонале - приче о људима и наравима" и остале емисије у које је овај култни аутор за децу уградио свој литерарни рад? Шта је с данашњим дечјим програмом и шта телевизија доноси најмлађима, за "ТВ новости" говори Лјубивоје Ршумовић.

Водили сте, написали и режирали више од 600 емисија. Какво је то било време за ствараоце? И шта су и колико те емисије значиле гледаоцима, нарочито деци?

- За ствараоце нема лошег времена. Чак бих рекао, што је време теже и оскудније, то је за ствараоца инспиративније. Из ратлука се ствара само лимунада, тек из муке се рађа право дело. Имали смо слободу, а у овом случају то значи шансу да сами смишљамо и креирамо програме, а да не размишљамо о новцу! Периклово доба, рекао је неко, мислим Жика Павловић. Учили смо децу да се играју и да мисле, донекле смо замењивали родитеље, тетке и баке и деде.

Данас су телевизије рекле "лаку ноћ деци". Шта ви предлажете да се уради? Какав бисте програм данас правили да вас неко позове на телевизију?

- Нисам још изгубио ни разум ни смисао за игру. Правио бих, претпостављам, исте, па и боље програме него онда. Сада сам богатији искуством, а можда и стваралачком снагом. Али, било ко да ме позове - одбио бих га, као што паметан сом обилази удицу, а они глупљи се упецају!

ОКУПИРАЈУ МЕ УНУЦИ УВЕК сте имали неки хоби. Шта вас данас окупира? Да ли и даље тренирате карате и правите дрвене кашике и тањире?
- Окупирају ме унуци. Ако их буде интересовао карате, могу их погурати у тај спорт. Алекса је почео са кошарком, Марина са одбојком, све лепи спортови. Вид засад обожава "дидин алат", обожава шрафцигере, али верујем да је то само прва љубав, она пролазна. Већ показује, са две и по године, смисао за апстрактно мишљење, наговештава неку своју научну, можда математичку, или филозофску склоност. Дрвене кашике сам направио, оне се не ломе, и не рђају.

Једном приликом сте рекли да бисте деци забранили ТВ. Шта сте под тим мислили?

- Управо то што сте рекли, нема ту никаквих задњих мисли. Телевизија је отров, као што је кантарион отровна биљка. Треба у телевизији, као и у кантариону, знати меру. А данас те мере нема, што се телевизије тиче, зато бих препоручио деци чај од кантариона, али да прочитају колико биљке иде на два деци воде!

ТВ програми су преплављени "прљавим" садржајима, разним ријалитијима, свађама у скупштинама... Како то утиче на децу?

- Деца се најбоље васпитавају личним примером. Деца воле своје родитеље, и ако родитељи гледају све те глупости, онда ће и деца то гледати, и тако "васпитати" сама себе, тако формирати "свој" укус, и то ће им остати за цео живот. Личност човека се формира до пете године живота (Лав Толстој тако каже, а њему највише верујем).

Стојите ли и даље при томе да је игра императив детињства?

- Не морам ја да стојим "при томе", то је тако Бог одредио, усадио у наше младунце, као и у животињске уосталом, нагон за игру, и то је императив детињства, како нашег тако и животињског. Императив самоодржања.

Какво је било ваше детињство?

- Ја сам своје детињство детаљно уградио у своје књиге. Да није било лепо, не би било ни једне од мојих књига. Уосталом, протекло је у игри, па и мој данашњи живот у великој мери протиче у игри. Дакле, сачувао сам тај нагон из детињства. Игра је, сигуран сам, у основи свеколиког стваралаштва, не само литерарног, уметничког, већ и научног. Тесла се фасцинирао електрицитетом играјући се са својом мачком, милујући је по леђима.

Већину времена проводите на селу. Какав вам је сеоски дан и шта вам оно даје?

- Село је моје природно станиште, а град само привремено боравиште. То је јаче од мене, то да изјутра босом ногом станем на земљу у дворишту, и као Антеј, добијем нову снагу за тај дан. Волим да се бавим биљкама, воћем, виноградом, волим шетње сеновитим шумским стазама, разговоре са птицама и мравима, писање дневника на тераси, док се сунце пробија кроз церово гране, пре него што зацари мојом Слободном територијом.

Смишљате ли неки нови креативни ршум?

- Спремам сабрана дела у четрдесет књига. Биће ту неколико сасвим нових рукописа, необјављених. Велики посао, биће окончан, надам се, до оног Сајма књига 2014.


ИНСТИТУТ

У ВАШЕМ родном Лјубишу правите стваралачки центар "Сарадници сунца". О чему се заправо ради? И како тече изградња, хоће ли заживети ускоро?

- Та академија ће заживети, или боље речено већ је заживела. О њој се прича, ја разрађујем програм. Биће то институт за проучавање феномена и тајни детињства. Разговарам са сарадницима, будућим предавачима и колегама. Потребно је да поново разговарам са Општином Чајетина, да ли су они још заинтересовани за тако нешто. Ако нису, поверићу сарадњу некоме од одушевљених овом идејом. Има их.