СУНЦЕ сада пржи у његовој Гружи, а минуле недеље трубачи су пржили у Гучи. Пред песником Добрицом Ерићем, домаћином Драгачевског сабора, чини се лак задатак да подвуче црту испод прве августовске седмице.

Готово не сачекавши наше прво питање, одмах је почео да декламује:

- Гуча је непревазиђена народна светковина. Свима који су на њој провели недељу дана срца ће да гучу као голубови наредних годину дана, у нестрпљивом очекивању следећег сабора.

Кажете да није само Гуча разгалила ваше срце.

- Други мој диван утисак носим из села Каменице, које је смештено између Горњег Милановца и Чачка. Тамо је одржана трећа школска светковина, позната као Илиндански дани.

Видите ли неку везу између ова два догађаја из срца Шумадије?

- У Гучи сам видео 300.000 вашарлија из целе Србије, али и из скоро свих делова света. У Каменици сам видео 300 малишана, девојчица и дечака, који су тек пошли у основну школу или их још очекује први школски час. У Каменици ми је пао камен са срца, а у Гучи ми се срце разгукало и разиграло као у младости.

У саборској беседи сте рекли да труба данас не позива на рат, већ на весеље и радост. У нашој невеселој стварности, ипак, све је мање радости.

- Некада је труба позивала у бој, на јуриш, у погибију, али и у победу. Сада је труба наша свакодневица, али весељачка, празнична, славска и свадбарска буклија. Она памти и слави прошлост, али нас и позива у ведрију будућност.

Хтели сте нешто за крај да поручите, после лепих утисака које носите из Гуче и Каменице.

- Моја порука народу нашем, посебно младима, јесте да што чешће слушају фрулу, гусле и трубе, наше народне инструменте. Чуће из њих поруке својих предака и наду потомака. И треба да се радују и веселе као сабораши у Гучи, а да децу рађају као у Каменици.