НА дну парка Буковичке бање неколико бардова домаће и међународне ликовне сцене ових дана клеше "свој траг у мермеру". У летњем атељеу, који је из каменолома на Венчацу спуштен у град, вајају британски уметник Ричард Дикон, брачни пар сликара Јелица Радовановић и Дејан Анђелковић, као и вајар Радош Антонијевић.

Уметници, који се први пут сусрећу са венчачким мермером, са одушевљењем истичу да је овај камен чудесан. Кажу да је најузбудљивији тренутак када га засеку, подсећа их на сусрет са тврдом коцком шећера. Селектор овогодишњег вајарског симпозијума "Бели Венчац", који се одржава у оквиру традиционалне аранђеловачке смотре "Мермер и звуци", вајар Мрђан Бајић изабрао је уметнике који нимају велики опус у камену, али су насупрот томе веома добри уметници.

Британски аутор Дикон сматра да је велика привилегија изводити једну од својих идеја у дивном материјалу. Професор на Националној школи ликовне уметности "Бозар" у Паризу и добитник "Тарнерове награде", који у фебруару 2014. излаже у Галерији "Тејт модерн" у Лондону ради скулптуру монументалних димензија - велики зид састављен из четири сегмента од којих је један у црвеном граниту, а преостали од белог венчаца. Скулптура подсећа на камене плохе у великим каменоломима, а посетилац има осећај као да пролази поред водопада.

- До сада сам урадио три скулптуре у камену, али ово је нешто посебно - каже Ричард Дикон. - Када радим са каменом, много више размишљам у смислу сечења, а не клесања. Делови блока кад отпадну остављају иза себе одличну површину која ми савршено одговара за рад. Та интересантна површина приказује разлику између архитектуре и природе. Комбинација глатког и грубог асоцира на добре и лоше ствари. Ту структуру можемо посматрати и као неку комбинацију куваног и пресног, што се уклапа у моје раније концепције.

Дикон је веома задовољан условима за рад у Аранђеловцу и каже да се добро уклопио са осталим учесницима.

- Драго ми је што сам дошао и уверио се да се овде размишља о великом благу које се налази у дворишту. Морате да га чувате, а не уништавате - прича Дикон. - Ово је нека врста музеја, а будући да велики музеји у Београду већ дуго не раде, веома је важно сачувати овај простор. Парк у коме су смештене скулптуре познатих вајара осликава вашу модерну уметност.

Брачни, а и уметнички пар Радовановић-Анђелковић први пут је у прилици да ради у камену. За њих је веома важно и то што праве нешто што "не могу да ураде код куће". Одлучили су се за скулптуру која ће директно комуницирати са публиком.

- Увек нам је важан контекст - каже Јелица Радовановић. - Овде су то зелене површине, стазе, а пре свега пречице. Сматрамо да појава тих дивљих стаза у парку није грешка пролазника, већ пројектаната. Овде има више пречица које су увезане у целину. У том простору смо одлучили да радимо. Направили смо неку врсту сенке дрвета, која треба да пресече пречицу. Пролазници ће делимично газити по тој скулптури. Учинило нам се логично да на тај начин људе уведемо у скулптуру. Очекујемо да ће бити узбудљиво стајати на њој.

Овај брачни пар уметника наглашава да не инсистирају на ауторском рукопису, већ на говору дела.

- Одлично сарађујемо. Проблем би постојао ако би било уметничке сујете, а тога код нас нема. Дуго живимо и радимо заједно. Природно је да су се рукописи помешали. Није нам важно чија ће бити идеја, битно је само да она буде добра, као и начин на који ће дело да проговори - објашњава Анђелковић.

Представник новог класичног скулпторског уплива Радош Антонијевић прави велику комоду са огледалом. Као у филму "Два човека са ормаром" Романа Поланског, појављује се комад гигантизованог намештаја у екстеријеру.

Ови, као и сви радови претходних учесника колоније "Бели венчац", остаће на поклон Аранђеловцу.

МУЗЕЈ ПОД НЕБОМ

ГРУПА уметника и љубитеља уметности из Београда и Аранђеловца далеке 1966. године одлучила је да организује Симпозијум скулптуре "Бели Венчац". Истог лета у руднику мермера, познатом од давнина у свету, на Венчацу, седморо уметника клеше своје скулптуре које ће оставити у раскошном амбијенту парка Буковичке бање и тако створити јединствен музеј и збирку скулптура од белог мермера под отвореним небом. То су били: Матија Вуковић, Ангелина Гаталица, Мира Јуришић, Ото Лого, Раја Николић, Јован Солдатовић и Шошана Хејман из Израела. Од тада, своје скулптуре су, у оквиру симпозијума "Бели Венчац" реализовали: Лин Чедвик, Душан Джамоња, Кјус Кјубрук, Вида Јоцић, Никола Коља Милуновић, Ото Лого, Анте Мариновић, Драгомир Милеуснић, Славољуб Радојићић, Ратко Вулановић, Клод Лост, Ђо Помодоро, Олга Јеврић, Кенгиро Азума и многи други. Више од 200 уметника је реализовало своја дела на симпозијуму "Бели Венчац" а њихове скулптуре, осим 70 које се налазе у парку Буковичке бање у Аранђеловцу, красе многе градове бивше Југославије.