НАМЕРНИКА ће Шабац дочекати савршено "окупан и упеглан", управо онако како су некад градови дочекивали посету "највећег сина народа и народности"...

Али, овде то није ванредна појава већ начин живота. У прелепој пешачкој зони, не краћој од беогадаке Кнез Михаилове, нижу се отмена здања негдашњих абаджија, апотекара, лекара, месара.

Пешачка зона је заправо прворазредни музеј српске архитектуре на отвореном. Крсмановћа угаону кућу пројектовао је архитекта Јован Илкић, аутор Дома скупштине Србије, у близини је и Самуровића кућа. Нижу се здања у класицистичком и стилу сецесије, палата коју је пројектовао Брашован у репрезентативном стилу српске модерне.

Негдашње Начелство из 1905. пројектовао је такође један од великана српске архитектуре Милиорад Рувидић, исто као и суседну палату Суда.

Фасаде свих кућа су брижно рестаурисане и плене аутентичном, првобитном лепотом. И... на њима нема клима. То је шабачким прописима строго забрањено: прави одмор за очи.

Свака за себе од брижно чуваних градских лепотица је и прича о историји Шапца, љубави према граду и саосећању за ближње. Здање хотела "Зелени венац" - које је пројектовао арх.

ПОСЕТА КРАЛЈА
"НА сам дан прославе дошао је Нј. В. Краљ у пратњи министра председника Н. Узуновића, осталих чланова владе, сенатора, народ. посланика, ђенерала итд. Уз прославу ... везано је било освећење споменика изгинулим Шапчанимна, Соколског дома и отварање новосазиданог моста на Сави и првог воза који је од Руме преко њега прешао у Шабац". Ово је 20. маја 1934. записао у свом Летопису локални прота Георгије Бабовић.

Милан Минић - аутор и негдашњи власник београдског хотела "Мажестик" - има своју предисторију која датира још од 1880. Тада је Филип Митровић, велики шабачки задужбинар основао Фонд за помоћ сиромашним ученицима основних школа. Србија је бринула о свом подмлатку!

Шабачке занатлије су будућим поколењима оставиле и - позориште!

У холу безмало 200 уклесаних имена у мермерне плоче која су уложила паре да граду подигну "Занатски дом" 1933. где је од те године певало и прослављено "Савезно певачко друштво занатлија".

У пешачкој зони посебна је прича двоспртаница апотекара Илије Ранковића која и данас чува импресивни мобилијар који сведочи о почецима апотекарства у Србији.

У поређењу са овом, она чувена вршачка апотека делује као дечија играчка.

На атрактивно конципираној изложби шешира у шабачком Нардном музеју посетилац сазнаје да је и Јанко Веселиновић носио цилиндар направљен у овом граду.

Фотографије, реконструкција радионице, огласи тридесетак (између два рата) модисткиње ненадано намернику "отварају врата" богатог грађанског друштва Шапца у првој половини прошлог века.

Библиотека, бивши владичански двор, стара 165 година је у здању које је дигао (од 1849. до 1854) Чех Карел Часни. Уз шабачку цркву споеменик Шапчанима изгинулим у првом светском рату дело Ивана Мештровића из 1924!

На сваком кораку госта затиче брига о граду. Уз имена улица и кратки текстови који сажето представљају оног по ком улица носи име. На тај потез градоначелник Милиш Милошевић се, како нам каже, одлучио јер су се неки грађани чудили и питали чак и ко је Масарик. А, многи Чеси су у Шапцу постали Срби доприносећи развоју овог града. На Јевреје којих више нема у Шапцу, подсећа њихово брижно чувано гробље на уласку у град.