ПОЕЗИЈА је увек била елитни жанр, за љубитеље елитних ресторана. Она је и универзална, међутим, захтева интерпретацију и тумачење. Али поезија је нешто што повезује и то се посебно односи на веома младе људе, који помоћу тако кратке комуникације каква је песма, могу брзо да забележе своје стање духа. Песма је нека врста мале приче у коју бежимо нарочито док смо млади, али не само тада. Поезија је врста скровишта - рекла је јуче за "Новости" Ева Липска, славна пољска песникиња, одмах по доласку у Београд.

У Србију је стигла као почасни гост 7. Београдског фестивала поезије и књиге "Тргни се! Поезија!", који је у понедељак увече отворен у Римској дворани Библиотеке града, и где ће представити нову књигу песама "Драга госпођо Шуберт...", у издању "Трећег трга" и преводу Бисерке Рајчић.

Гошћа из Пољске добитница је најпрестижнијих књижевних награда и одликовања, а последњих неколико година Немачка и Аустрија предлажу је за Нобелову. Завршила је ликовну академију, али определила се за поезију. Писала је и прозу и драме, текстове за кабаре, али и за рок и поп групе.

Нјене песме у "Писмима" веома су сажете и метафоризоване. Јунакињи, госпођи Шуберт, писма пише мушкарац са којим је повезују заједничка прошлост, младост и љубав...

- Није битно ко је госпођа Шуберт. Може да буде било ко од нас, рецимо она госпођа која седи за другим столом. За мене је много важније то да се двоје људи среће у позадини одређеног историјског сценарија. Можда их је нешто повезивало, повезује их или ће их повезивати. Битно је време у тој сценографији, време у коме они живе, како су лоцирани у стварности, како се та стварност односи према историји човечанства уопште, проблему времена, пролазности, смрти - рекла је Липска о новим песмама-писмима.

На једном месту песникиња каже: "Добро да још увек постоји земља која се налази свуда и назива се Поезија."

- Ова мисао управо ми је пала овде, у Београду, 2009. године. Ради се о томе да постоје земље које су интернационалне, ван политике, а поезија повезује без обзира на језик, земљу и место - још увек - истакла је Липска. - Познајем српску поезију захваљујући преводиоцима, одгајани смо на Васку Попи. Осећам се у Србији веома добро. Код вас се осећа пулс поезије и чини ми се, ипак, да кич и бофл још нису узели маха, осим тога земља је лепа.

Липска сматра да књижевност данас у Европи и даље има моћ:

- Иако је висока култура гурнута на маргине, како је рекао Адорно, од стране културне индустрије, она се очајнички брани, и донекле се пренела и преноси се на интернет форуме. У извесном смислу, интернет је тај велики песнички форум, и то је поред свега - оптимистички.

ГРАДОВИ

Драга госпођо Шуберт, постоје градови који

би могли да дају исказе против нас. Напуштали смо

их изненада и без образложења. Јуриле су нас

по аутопутевима ужаснуте адресе и хотелски кревети.

Сећате ли се проширених зеница Венеције?

Увређеног Менхетна? Амбициозног Цириха, рођака

Томаса Мана? Места рођења била су увређена, али

су се држала поносно. Знала сам да ћемо се вратити

скрушеној старости, као и сва деца.