ЗА живота слављен и оспораван, Мирослав Крлежа, највећи књижевник којег је Хрватска имала, данас је готово заборављен. На Гвозду 23, где су тридесет година живели Бела и Мирослав Крлежа, влада нестварни мир. Као да је у овом елитном делу Загреба, на Тушканцу, време стало, као да се који километар даље не догађа драма у којој једни једва преживљавају, а други се још више богате, док друштво пуца по шавовима. Глембајеви?

Раскошна вила претворена је у Меморијални музеј Мирослава Крлеже, којег данас ту и тамо неко посети, пре свега да осети дух времена када је то било култно, престижно место, где су Крлежини примали биране госте. Где се расправљало о уметности, књигама, политици, међу срећницима који су добили позивницу за Гвозд.

На самом улазу у вилу трпезарија је уз камин, око којег је поређано бакрено суђе које је сакупљала Бела. Та Крлежина муза са којом је складно, понекад бурно, живео шездесет и две године. За глумицу рођену у Сењу, где бура дува и зими и лети, хрватског и српског порекла како је званично забележено, Мирослав Крлежа био је нераскидиво везан. Имали су одвојене спаваће собе, а Крлежа је то сматрао изазовом. "Свакога јутра гледам нову жену, недокучиву".

ПИСАЦ ЛЕВИЦЕ ЗА неке је Крлежа био писац левице и када је десница столовала у Хрватској, макнут је на страну. данас, у хаосу који влада, мало ко брине бригу о успомени на Крлежу. Писца који је "Баладама Петрице Керемпуха", "Великим мештром","Банкетом у Блитви", "Филипом Латиновићем"... стао уз бок највећих европских писаца прошлог века. Оног који је говорио "са људима заједно смрди, али је топло".

"Врч ми је ’кумица’ донела са пијаце", говорила је Бела о својој збирци кухињских предмета које је време већ тада прегазило. Уз округли бидермајер стол поређана је и збирка предмета од сребра. Има ту свега, вредног кинеског порцулана, али и оног што га је Бела пронашла на тавану старих, напуштених кућа. Уз саму трпезарију мала је лођа, где се Крлежа одмарао и читао омиљени "Монд".

"Сачувај ме Боже српског јунаштва и хрватске културе", знао је говорити писац, који је народе с ових простора познавао у душу. "Речи спајају људе као мостови, стварајући истовремено између човека и човека непремостивости веома често дубље од највећег понора", писао је Крлежа.

Жути салон Беле Крлеже изгледа управо онако каквог га је глумица оставила. Ту је све било подређено њој, позоришној звезди, баруници Кастели, која је обожавала жуте руже. Простор је уређен као позорница, у делу куће која води према Белиној спаваћој соби. Старински намештај из 18. века доказ је да су Крлежини поштовали традицију, а нешто је наслеђено и од тете Пепе, Крлежине тетке. Ту је била глумичина мирна лука, где је могла да припрема улоге. Учитељску школу заменила је глумом, а готово педесет година била је првакиња ХНК, прославивши се управо у улози јунакиња из Крлежиних дела.

Пишчева спаваћа соба сасвим је другачија, ту влада и аскетски ред и креативни неред, како је коме драго. Књиге посвуда, па и уз сам кревет, Белине слике и лични предмети по којима је био познат, капе, штапови и омиљени шешири. И у централном простору где су Крлежини примали госте царују књиге, библиотека од 4000 наслова. Крлежа је ту радио, за радним столом из 1930. На столу белешке, хартије, као да је за тренутак отишао у другу собу и само се чека његов повратак за место где је написао "Заставе", "Аретеја".

Безброј успомена на свим странама у вили која је имала и много бурније и динамичније дане. Куварице су ту припремале раскошне вечере на које је долазио и Јосип Броз, пролазили су ту политичари, писци, сликари. Крлежи је дом био и други уред, одакле је годинама управљао Лексикографским заводом који данас носи његово име. данас је мало ко у животу од људи из његовог времена. Хрвати као да нису посебно срећни што су имали тако великог писца, којег се понекад присете на пригодну годишњицу и то је све. Хрватски јал, о којем је Крлежа тако сјајно проговорио, јачи је, очито, од свега.

Када је 1981. године умрла Бела, његова животна супутница која му је била највећи ослонац у животу, Мирослав Крлежа је, такође, одлучио "да оде". Умро је исте године. "Ако је некоме стало да сачува успомену на једну глумицу и једног писца, нека то учини", казао је Крлежа пред смрт, упитан шта ће бити са вилом у којој је живео.