НА (велика) врата која су се после 18 година поново отворила, у свом стилу - ушетала је и Анка Црнотравка. Ако сте макар на тренутак помислили да је њена певачка каријера, у међувремену, доживела крах, одмах одбаците сумње. Ексклузива о новом сјају јунакиње "Отворених врата" (понедељком, на ТВ Прва) стиже нам директно из прве руке - од Милице Михајловић. Уз осмех којим не крије задовољство због поновног уласка у Анкину кожу, глумица нам једном реченицом разоткрива како ова дива данас изгледа, коју песму "пева":

- Замислите само колико асоцијација буди помисао да је једна естрадна певачица преживела протекле (онакве) две деценије у Србији, и шта је све претурила преко главе.

Анка Црнотравка је у Миличином читању права калаштура, врло витална и одсечна. А опет, глумица воли што није одбојна, несимпатична, већ ведра и на свој начин врло шармантна. Има, каже Милица, разумевање за живот, а нарочито за себе, што је чини веома забавном.

Када се први пут сусрела са њом, глумица је била на самом почетку каријере, али јој се са сваком новом репризом враћала. Повлачењем тачке са серије, која је отворила простор за снимање наставка, дочекала је раширених руку. Лепо је, каже, поново видети исте људе на окупу, али је запањи помисао да је прошло толико времена од првенца.

ОДРАСЛА УЗ "КОЦКИЦУ" МИЛИЦА је стални члан позоришта Атеље 212, у који је крочила још током студија. Ту је, каже, пекла занат и шегртовала, а онда постала професионалац. Осим у матичном театру, данас често и радо игра у "Позориштанцету Пуж".
- Дивно је како се деца радују представама у "Пужићу". А ја се дивим Бранку Коцкици (уз којег сам одрасла) и Цаци, како су успели да истрпе деценије простаклука и неукуса и сачувају ментално здравље наше деце, а да притом не буду анахрони. Имам велико поштовање према њима, јер мислим да су задужили наш народ - каже глумица.

- Много сам волела ову серију, која се одликовала ретким хумором и шармом, а драгоценост је доказала дуговечношћу. Не знам тачно колико прегледа имају снимци епизода на "Јутјубу", али знам да је посећеност велика. Свиђа ми се како је адаптиран развој јунака после 18 година и то што је дух исти, иако је све у складу са овим тренутком. Драго ми је што је моја другарица Бојана Маљевић успела да поново покрене целу ту "машинерију" - каже глумица, не сумњајући у успех наставка, јер је сценарио поново духовито написан, а глумачка екипа сјајна.

* Анка Црнотравка и Јадранка из "Устаничке улице", која се сада емитује као серија (недељом, на РТС 1) су на сасвим супротним половима. Јесте ли у раду на улози трагичне Јадранке, себе могли да поштедите емпатије?

- Тешко. Јадранкина судбина је веома дирљива. Она је жртва трагичног времена у којем живимо, у којем не знамо шта ће нас снаћи. Па, она је живела са човеком кога је обожавала, а није знала ништа о његовој прошлости. Узбуђивала ме је потреба да откријем како је могуће да Аска живи са вуком, а да није свесна тога. Мислим да ће серија дати више простора женским ликовима, него што је филм, с обзиром на дужину, могао. Биће и неких ликова које нисмо гледали у филму.

* Рекли сте да, ако седите људима у стану (у телевизору) - вероватно им се чините приснијим. Јесте ли тога постали свесни и са "Војном академијом", која се поново снима?

- Да, то је неминовност телевизијских "производа", који се другачије третирају од позоришних. Драго ми је због наставка "Војне академије", то је једна лепа и поготово међу клинцима популарна серија. Знам то по свом синуРељи.

- Да није пожелео да буде војник? Или се већ, уз вас и тату (Воја Брајовић) "заразио" глумом?

- Пуцњава и униформа су за дечаке добро зезање, али није спомињао да би уписао Академију. Није се још изјаснио ни за глуму, мада воли да иде у позориште. Можда му то и не гине, што ме, ипак, испуњава зебњом.

* Зар је неко вама, када сте се “тражили”, рекао - не у глуму?

- Нико. Само, сада је ситуација много драматичнија. Велико је питање да ли ћемо прегрмети ново, најављено време без дотација, а висока култура не може без тога. Она не сме да изађе на тржишну утакмицу, јер ту победу увек носи оно што је дречавије и гласније. Свака озбиљна држава мора да води рачуна о духовном развитку своје нације. Избором глуме за професију, свакако ти следује вечита борба. Нема повлашћених, стално мораш да се доказујеш, јер ако једном забрљаш, поново си на нули.

* Чини се да ви, као ћерка писца (Драгослав Михаиловић) и сестра сликара, нисте имали много шанси за бег од уметности?

- Вероватно је било природно да кренем у том правцу. Уметност је у нашој кући била нешто сасвим уобичајено. Ја сам пожелела да упишем књижевност, али онда сам била примљена на Академију и тако је све почело.

* Јесте ли наследили дар за писање? Сликате ли?

- Немам трунке дара за сликање, можда немам дара ни за писање, али сам везана за писану реч. Много читам и помало се бавим превођењем, што је "наслеђе" Филолошке гимназије коју сам похађала.