БИЛА жена нероткиња, па молила Бога да јој да да роди, макар било дете као биберово зрно... Овако почиње бајка чији главни јунак, без помоћи виших сила, већ искључиво својом храброшћу и мудрошћу спасава цареву кћер и - постаје велики човек. Овако почиње народна прича "Биберче", која је инспирисала Ђорђа Лобачева, пионира стрипа на овим просторима да направи своју јединствену верзију у слици и речи, која ће у уторак као нови наслов трећег кола све популарније библиотеке "Дечји класици" бити представљена у београдској ОШ "Максим Горки".

О народној бајци "Биберче", коју је књижевно и ликовно обрадио наш први стрип уметник, говориће писац за децу Миодраг Мића Јакшић и Миломир Краговић, уредник издавачке делатности Компаније "Новости". Од среде "Бибече" ће се наћи на киосцима широм земље.

Рођен као Јуриј Павлович Лобачев 1909. у Скадру, где му је отац био руски конзул, прву половину свог живота провео је на Балкану. Нјегови најпознатији стрипови, уз "Биберче", су "Женидба цара Душана", "Пропаст града Пирлитора", "Баш-Челик", "Чардак ни на небу ни на земљи", "Барон Минхаузен", "Чаробњак из Оза", "Пепељуга" и други.

БЕСТСЕЛЕРИ “НОВОСТИ“ ТРЕЋЕ коло "Дечјих класика" отворио је "Тарзан" Е. Р. Бароуза, који је штампан у 25.000 примерака и готово распродат. Успех су поновила потом дела "Јованка Орлеанка" Марка Твена и "Крцко Орашчић", Е. Т. А. Хофмана и "Доктор Дулитл" Хјуа Лофтринга, који су се појавили у тиражу од 15.000 примерака. После "Биберчета" Ђорђа Лобачева, 24. априла треће коло популарне дечје едиције затвориће "Синдбад морепловац" из "1001 ноћи".

Детињство је за време балканских ратова провео у Црној Гори, где је крштен на Цетињу. Живео је и у Косовској Митровици, на Криту, у Солуну. Као емигрантско сироче имао је тешко детињство и младост. Завршио је Прву руско-српску гимназију у Београду, а потом студирао историју уметности на Филозофском факултету. У свет стрипа ушао је као илустратор књига, цртач карикатура и реклама. Под утицајем светске популарности америчког авантуристичког стрипа, Лобачев почиње да објављује своје радове прво у "Панорами" и "Стрипу", а затим и "Микијевом царству", "Политици" и "Политикином Забавнику". Стрипови су му објављивани и у Француској пре Другог светског рата, попут серијала "Принцеза Ру" у часопису "Авентурес" (1939).

Учествовао је у ослобођењу Београда 1944. године и све до 1949. радио уметничке послове. Један је од оснивача часописа "Дуга", за који је израдио први логотип. Београдска "Просвета" издала му је аутобиографску књигу "Када се Волга уливала у Саву". У време Информбироа, као совјетски грађанин протеран је у Румунију, одакле одлази у Лењинград, где је постао и аутор првог стрипа објављеног у СССР 1966. - "Ураган долази у поноћ". Умро је у Санкт Петербургу 23. јула 2002. године, а школа стрипа из Београда и даље носи његово име.