КОМИСИЈА за одређивање статуса установа културе од националног значаја, која је одлучивала о институцијама које заслужују да понесу ово звање, управо је завршила посао. Након што су "прочешљали" све приспеле предлоге, проценили су да тек четрдесетак установа културе заслужује овај статус.

Како сазнају "Новости", на њиховој листи су наше најзначајније националне институције: Народни музеј, Народно позориште, Народна Библиотека Србије, Музеј савремене уметности, Музеј примењене уметности, Етнографски музеј, Југословенска кинотека, као и архиви Југославије и Србије. На овој листи су и Природњачки музеј, Музеј историје Југославије, Историјски музеј Србије, Музеј науке и технике, Музеј позоришне уметности, Београдска филхармонија и Завод за проучавање културног развитка.

Међу националне институције уврштени су и Музеј на отвореном "Сирогојно", Музеј наивне и маргиналне уметности у Јагодини, Ансамбл "Коло", Музеј "Рас" из Новог Пазара, Народни музеј Чачак, Галерија Милан Коњовић, Спомен-збирка Павла Бељанског, Галерија "Сава Шумановић". из Шида, као и Галерија "Надежда Петровић" из Чачка и Универзитетска библиотека "Светозар Марковић". Поред Републичког завода за заштиту споменика културе, статус установе од националног значаја понеће и војвођански, краљевачки и нишки заводи. Статус националних имаће и најважније војвођанске институције културе, а то су Музеј покрајине, Галерија Матице српске, Библиотека Матице српске, Историјски архив Новог Сада, Архив Војводине, Музеј Војводине, као и Српско народно позориште.

КОСОВО И МЕТОХИЈА НА списку установа културе од националног значаја није се нашла ниједна институција са Косова и Метохије. - Конкурисао је само Музеј у Приштини и ми смо у записнику јасно навели да ће њихов статус зависити од тога како буду текли преговори о Косову и Метохији - објаснила нам је етнолог Весна Марјановић, члан Комисије. - Остале институције са КиМ се нису пријавиле, па нисмо могли о њима да одлучујемо.

- Руководили смо се тиме да установа може бити од националног значаја уколико је остварила програме којима је дат посебан допринос развоју културе - објаснио нам је Живорад Ајдачић, члан Комисије и генерални секретар Културно-просветне заједнице Србије. - Посебно смо обратили пажњу на чуваре наше баштине - архиве и музеје који су и најзаступљенији на списку. Само два позоришта добила су статус националних, зато што су остала основале локалне самоуправе. Позоришта чији су оснивач градови нисмо ни разматрали, јер би онда локална власт могла да упита по ком основу Република преузима оснивачка права од њих.

После више од деценију статус националне установе културе враћен је КПЗ Србије. О томе, наш саговорник каже:

- Мимо закона и прописа КПЗ Србије је 2001. одузет тај статус националне институције. Исправили смо ту неправду. КПЗ има петоро запослених и то је безначајна ставка у односу на то колику функцију има у овом друштву.

Статус националне институције понеће и Задужбина Илије Милосављевића Коларца.

- После доношења Закона о задужбинама и фондацијама статус Коларчеве задужбине остао је нејасан. Нису је основали ни држава, ни град, већ приватно лице - Илија Милосављевић Коларац. Будући да је њен опстанак доведен у питање, одлучили смо да је уврстимо међу установе од националног значаја.

Етнографски музеј

Мада Закон о култури то препознаје, на списку се нашла само једна приватна установа културе, а то је Центар лепих уметности "Гварнеријус".

- У "Гварнеријусу" се организује богат културно-уметнички програм и зато смо одлучили да их издвојимо. Надам се да ће њихов пример бити путоказ за друге.

Поред Ајдачића, у Комисији су били Иван Јевтић, Милка Чанак Медић, Весна Марјановић, Владимир Копицл, Момчило Антоновић, Бранко Бојовић, Радослав Петковић и Шандор Ласло. Нјихов списак достављен је Националном савету за културу, који ће до 20. фебруара дати своје мишљење о њему. Оно може, истиче Ајдачић, а не мора да утиче на коначну одлуку Владе Србије.

САНУ

СТАТУС институције културе од националног значаја неће имати ни Српска академија наука и уметности.

- Нјихову пријаву нисмо ни добили - каже Весна Марјановић.

- Разматрали смо само оне предлоге који су стигли путем конкурса, а стигло их је око осамдесет. Тако да је мало чудно да из неких установа, као што је на пример Музеј жртава геноцида, стижу оптужбе на наш рад, а да њихову пријаву нисмо ни добили. Иначе, Комисија није све предлоге једногласно одбацила, а ништа још није ни коначно. Тек после састанка са члановима Националног савета за културу имаћемо коначан списак.

Музеј науке и технике