КАКО би коначно сакупио све слике, скице и цртеже и направио Системски каталог дела Паје Јовановића (1859-1957) Петар Петровић, кустос Народног музеја, за протеклих пет година интензивног рада обишао је све галерије, музеје и приватне колекције у земљи али виртуелно путовао и на неколико континената.

Сакупио је 1099 дела најпознатијег, најпопуларнијег и још увек - како показују актуелни аукцијски извештаји - најскупљег српског сликара. Током тог преданог и дуготрајног трагања Петровић је открио и петнаестак дела која се приписују славном српском сликару или су настала под његовим утицајем. Међутим, део слика је настао у кругу саме породице Јовановић. Светислав, његов млађи брат је био такође сликар, образован у Паризу који је сликао и по мотивима старијег брата, довршавао његове слике или их копирао кад се Паја "гушио" од поруджбина.

- Можда ће се накнадним анализама успоставити да је неке слике које су ушле у Системски каталог Паје Јовановића, и које је Паја потписао сликала заправо Светина рука - каже Петар Петровић.

ПОРТРЕТ СОФИЈА Циклај је поклонила Народном музеју свој портрет који је Паја Јовановић насликао 1943. - кад је имала 16 година. Публика ће овај поклон који стиже из Аргентине, из Буенос Ајреса, моћи да види у оквиру "Изложбе једне слике" у Народном музеју од 13. децембра.

Он објашњава да су браћа од 1884. делила Пајин минхенски атеље.

Оба брата на своја путовања крећу са те локације и ту се са прикупљеним материјалом за нова дела враћају. Обично је у атељеу радио Светислав док је Паја био на путу, а кад би Света путовао, старији брат би разапињао платна. Сликарство млађег брата у Србији није довољно познато јер је Светислав живео у иностранству и његово дело је познатије у Француској него у Србији. Као занимљив податак, Петровић наводи да је Светислав пре свог старијег брата поклонио слику Народном музеју. "Полазак у лов" је, међутим, нестао током Првог светског рата, а слика је имала и међународну репутацију која је почела 1900. на изложби у Паризу.

Најудаљенија тачка на коју је "стигао" Петровић путујући виртуелно у трагању за Пајиним делима је Национална галерија Викторија у Аустралији. Галерија је за своју колекцију европске уметности још 1890. купила Јовановићевог "Издајицу", који се и данас налази у сталној поставци. На основу ове композиције која је брзо стекла велику популарност Јовановић је насликао још неколико реплика. У Нју Делхију је Петровић наишао на реплику "Првог наступа". Доста дела је у бечком Белведереу, у Новој Пинакотеци у Минхену, Лондону. У Брајтону је изузетно значајна слика "Тахир-паша и Пипери". Нјегова дела су, наравно, у свим значајнијим музејима и јавним колекцијама бивше Југославије...

- Можда ми је наузбудљивије било откриће Јовановићевог портрета "Госпође Мирке" у Чилеу, у Музеју Сантјаго де Чиле, каже наш саговорник и додаје да се знало "по предању" за то дело, али се није знало како изгледа.

Тај портрет сам Јовановић посебно, на више места истиче као значајан. Насликао га је 1905. и одмах на међународној изложби у Минхену добија прву награду - златну медаљу. Излаже је потом на париском Салону, па у Лондону - њом стиче широку популарност у Европи. Слику откупљује државна комисија Чилеа коју држава шаље у Европу да за музеј који се отвара 1910. откупи најзначајнија, награђивана уметничка дела европске уметности! Тад је Чиле откупио и "Фурор Теутоникус", огромну композицију која представља битку Римљана и Германа, коју сам Паја истиче као једно од својих најбољих дела, али која на путу до Чилеа нестаје па се ни данас не зна њена судбина. Али, Јовановић постаје богаташ!

У Алхамбри у Америци Јовановић је у 92. години живота (!)насликао иконостас у цркви посвећеној Светом Стефану Првовенчаном. То до сада, каже Петровић, нисмо знали и слике су сада први пут репродуковане.

Посебно је занимљиво да је у Вашингтону у Мери хил музеју откривен "један прелеп портрет краљице Марије Карађорђевић". Али то није све: тај Музеј је основала рођена сестра краљице Марије и он је био та посебна веза Јовановића и Америке, преко ког је тамо "отворио врата" и ушао у елитно друштво. Наиме, Паја је био у Уметничком савету Музеја с обавезом да за ту кућу бира дела европске уметности. У Нјујоршком градском музеју откривен је портрет Емила Боаса, директора немачке Кредитне банке. У мормонској базилици у Саут Лејк Ситију откривен је портрет великог мормонског званичника...

ЗАДАХ ЈОВАНОВИЋЕВ професор Милер је живео са Арапима да би веродостојно сликао. И он је Паји пренео тај императив да мора да путује, да живи амбијент који бира за тему слика. Милер му је још на студијама рекао: Не можеш да сликаш Црногорца тако што ћеш модел обући у студију у аутентичну ношњу. Мораш да га гледаш у очи, мораш да осетиш његов задах, да једеш са њим. Кад сву своју енергију пренесе на тебе, ти ћеш је онда лако пренети на слику.

- Ако бих говорио о неком посебном узбуђењу приликом састављања Каталога онда су то - истиче Петровић - мале скице на дашчицама које је радио на терену и где је Паја Јовановић много слободнији, где се осећа импресија.

То су прави примерци уметничке величине! Показао је прави таленат, показао је да је велики сликар на малом формату.


БРОЈ

ПЕТРОВИЋ истиче да 1099 евидентираних и описаних дела, са подацима како су "путовала" од власника до власника и ко их данас поседује - није коначан број. Од објављивања каталога, а прошло је једва месец дана, већ се "појавило" пет нових дела. Кад Системски каталог буде преведен на енглески, наш саговорник се нада знатно већем "улову". Поготово се то односи на портрете којих је урадио више стотина, а није водио евиденцију попут Уроша Предића.