БИЛА је ово добра, берићетна година за мене - каже глумица Лјиљана Благојевић, добитник две велике награде које је добила у овој години, "Жанку Стокић" и високо руско признање "Сергеј Бондарчук". - Држим се онога што је рекао Черчил, "награде треба презирати онда када их добијете, до тада немате право да о њима говорите". Младима су оне значајније јер им се одаје признање да вреде и да су добродошли у свет уметности. Старијима пак говоре да нису "отписани". "Сергеј Бондарчук" је једна од оних награда које се дају за животни опус, попут "Жанке Стокић". То су признања за стваралаштво, зато су за мене посебна.

* Гледамо вас у позоришту, на телевизији и на филму. Шта су ваши данашњи глумачки изазови?

- Нисам толико "гладна" улога, па да трчим пред њих. Али, време је, као неко сито, просејало и код нас, у бранши. Неко је остао, а неко се изгубио. Ето, чини ми се да је опет дошао мој тренутак. Није више ни питање глумачких изазова, ја сам радохолик, волим да радим и добро се осећам кад сам на сцени или у кадру. С времена на време имам много посла, али онда предахнем, у жељи да одморим публику од себе и себе од посла.

УНУКА - Дружим се са мојом једногодишњом унуком Мионом, то ме испуњава и усрећује. Не размишљам пуно о прошлости. У сталном сам контакту са онима које волим и који ме инспиришу. Они ми не дају да побегнем од реалности и уче ме да се не узнесем у неким лепим тренуцима.

* Не недостаје вам радног елана?

- Давно сам гледала интервју са једним латиноамеричким револуционаром, који је прослављао стоти рођендан. На питање новинарке у чему је тајна његове дуговечности, одговорио је: "Регулисати исхрану, свакодневно шетати сам, по сат времена и учити један одломак напамет, јер заборав је предворје смрти". Ја се заиста држим тога, не дам себи да се опустим, учаурим, западнем у депресију или почнем да вичем "ја сам стара".

* Рекли сте једном да сте одбили више улога него што сте играли. Размишљате ли некада о оном "шта би било, кад би било..."?

- Размишљам супротно - како је добро што сам баш "то" одиграла! Када сам играла представу у Крушевачком позоришту, сви су се чудили. А баш на ту представу је дошао редитељ Бора Глигоровић и позвао ме да играм у "Побратиму", у Народном позоришту. Ту представу гледао је Сава Мрмак, који ме је ангажовао за улогу Драге Машин у ТВ серији. Све је повезано. Мој добар одабир је учинио да ми се то врати стоструко.

* Са Емиром Кустурицом сте сарађивали на почетку каријере у "Сећаш ли се Доли Бел" и у "Завету". Колико сте се обоје променили за све ове године?

- Мало смо оматорили за тих 25 година, али смо постали сигурнији у ствари које желимо и које радимо. Кустурицу велики успех није променио, и даље је човек који уме да се обрадује, да препозна доброту, да се насмеје... Највећа ствар у животу је када успете да сачувате радост и у зрелом добу.

ПАЈА ВУИСИЋ * Као драгог и значајног учитеља издвајате Павла Вуисића. Постоје ли данас глумци такве харизме и талента?
- Сигурно постоје, али је време другачије. Другачији су глумци, публика, али и третман културе. Треба много воде да прође да неко дође до тих координата у којима је био Паја Вуисић. Велики глумац! Имала сам срећу да сам га познавала, сарађивала и учила од њега.

* Имате ли вере у младе глумачке нараштаје?

- Апсолутно, али младим глумцима и уопште младим људима није лако. Припало им је тешко, убрзано време које меље и које не препознаје одмах праве вредности. Ово је време маркетинга и менаджмента. Од тога колико сте спремни и способни да се "повезујете", преко "Твитера", "Фејсбука" или нечег трећег, ви ћете пре бити на добитку него неко много талентованији. Јер, прави, квалитетни уметници су, као и праве девојке, стидљиви. Они вам неће гурати прст у око и седети у крилу. Ово време не припада њима. Као професор на Академији, трудим се да препознам баш те људе који носе раскош, а не егзибиционизам.

* Како саветујете своје студенте?

- Будуће колеге једино могу да саветујем да буду стрпљиви, да не посустају и не одустају. Јер, прави таленат увек пронађе свој пут, као што вода нађе неку пукотину и исплива. Треба бити стрпљив, али не и пасиван. Не смете сумњати у себе, али ни кренути за нечим што нисте.