ЈЕЗИК је једно од најзначајнијих обележја културе и темељ људског рода на којем почива културна историја и традиција човечанства. Зато је немерљив значај учења језика, мултилингвализма и неговања особености малих језика - рекао је за “Новости” Зоран Пауновић, продекан Филолошког факултета у Београду, поводом Европског дана језика који је у среду свечано обележен.

Обједињена прослава одржана је на овом факултету, а по Пауновићевим речима, учешће су узели културни центри Велике Британије, Француске, Италије, Немачке, Шпаније, Аустрије.

Европски дан језика установљен је 2001. године одлуком Савета Европе и уз покровитељство Европске уније у уверењу да је вишејезичност на старом континенту драгоцена реалност коју треба сачувати, вредновати и бранити у будућности.

ТРИ ОДСТО У Европи постоји више од 220 аутохтоних језика, што чини око три одсто од укупног броја језика на свету. У свету се говори 6.000 до 7.000 језика, док се, на пример, на територији Русије, где живи 148 милиона становника, говори далеко највећи број језика - од 130 до 200, у зависности од критеријума.

Поводом међународне конференције “Култура у дијалогу” која ће се одвијати на Филолошком факултету од петка до 30. септембра, декан Филолошког факултета Александра Вранеш изјавила је да се “језик чува нашом свешћу и нашом потребом да га имамо, а не борбом против туђица”. Она је истакла да језик може да прима стране утицаје али је битно да се сачувају његова синтакса и морфологија.

Угроженост такозваних малих језика потврђује и најновија студија о њиховом дигиталном изумирању. Према студији коју је урадила европска МЕТА-НЕТ мрежа, са 60 истраживачких институција из 34 земље, чије је седиште у Берлину, најмање 21 од 80 европских језика је у опасности од дигиталног изумирања, јер су остали без писма које може бити информатички обрађено.

У студији, у чијој је припреми учествовало више од 200 експерата, оцењивана је подршка информатичких технологија за сваки од језика у четири области: аутоматско превођење, говорна интеракција, анализа текста и расположивост језичких ресурса.

Неколико језика, као што су исландски, летонски, литвански и малтешки оцењени су најнижом оценом у све четири области, јер ни за један од тих језика није закључено да постоји “одлична подршка”, али је само за енглески језик оцењено да је подршка “добра”. За енглеским следе холандски, француски, немачки, италијански и шпански, за које постоји “умерена подршка”.

За језике као што су баскијски, бугарски, каталонски, грчки, мађарски и пољски постоји “фрагментарна подршка”, што и њих сврстава у скуп језика са високим степеном ризика. Овој групи језика припада и српски, као и сви други језици са простора бивше Југославије.