Изборна скупштина САНУ одржаће се 1. новембра, али трка за улазак међу „бесмртнике“ увелико траје. Свих осам Академијиних одељења, према правилнику, дужно је да своје кандидате за академике предложе до краја јуна. Чланови Одељења језика и књижевности, како „Новости“ незванично сазнају, већи део посла су урадили, тако што су на две седнице, у неколико кругова (тајног) гласања, од око 30 кандидата, издвојили петоро. То су: Горан Петровић, Леон Коен, Сава Дамјанов, Јанош Бањаи и Софија Милорадовић. То, међутим, није и дефинитивно...

О сваком изабраном кандидату биће сачињени реферати (са биографијом, библиографијом и оценом дела), које пишу по тројица академика, и о њима ће се расправљати 19. јуна. Тада ће „решето“, међутим, бити још гушће, јер ће сваки кандидат морати да добије двотрећинску већину чланова Одељења, такође тајним гласањем. Тако су могуће најразличитије комбинације, од тога да прођу само неки, можда и један, до тога да „пропусницу“ добију сви. А ко ће постати академик, најпре дописни, биће одлучено на јесењем заседању скупштине САНУ, гласањем свих чланова, при чему се одлучује већином гласова присутних.

“СПОРНИ“ ВАЈАР У посебно деликатној ситуацији нашло се Одељење за уметност, јер су истакнутог вајара Саву Халугина за академика предложила тројица његових колега, иако је он члан Војвођанске академије наука и уметности. Притом, САНУ води уставни спор о легитимитету ВАНУ. Необична ситуација је и са неким писцима који су чланови Академије наука и уметности Републике Српске, а иначе живе у Београду.

Слична процедура важи и за избор редовних чланова Академије, за које је Одељење језика и књижевности предложило Предрага Пипера, Александра Лому, Наду Милошевић Ђорђевић и Милорада Радовановића. Да би дописни члан постао редовни, пракса је показала, потребно је да прође између шест и девет година. За иностране чланове, Одељење је предложило Петера Хандкеа и Дејвида Нориса.

Предлог за могуће академике могу да дају поједине културне институције, факултети и струковне организације, па је ту прилику овога пута искористио Управни одбор Удружења књижевника Србије, који је крајем марта кандидовао 18 својих чланова. То су: Милован Витезовић, Јован Делић, Гојко Ђого, Веселин Ђуретић, Мирослав Егерић, Добрица Ерић, Душан Иванић, Срба Игњатовић, Димитрије Калезић, Мило Ломпар, Радован Бели Марковић, Марко Недић, Добрило Ненадић, Петар Пајић, Рајко Петров Ного, Адам Пуслојић, Лјубивоје Ршумовић и Петар Сарић. На списку је било још четворо - Слободан Ракитић и Милорад Ђурић нису прихватили кандидатуру, без образложења, Гроздана Олујић из разлога што пише нови роман, а Радивоје Микић јер га је већ кандидовао факултет на којем ради.

У кратком пропратном писму УО наведено је да већина предложених кандидата мисли попут Мила Ломпара, који се захвалио Удружењу на предлогу, подсећајући на речи Михаила Лалића у часу када је подржао петицију против рушења Нјегошеве капеле: „Потпис дајем, успеху се не надам“. Ове речи показале су се пророчким, јер ниједан од предложених није прошао на Одељењу. Иако су чак десеторо њих предложили поједини академици, приликом тајног изјашњавања гласови су се расули, па је тако испало да је руководство писаца својим члановима направило медвеђу услугу.

Упућени истичу и да је веома тешко да неко из цуга уђе у Академију, подсећајући да су чак и такве личности као што су Павле Ивић и Дејан Медаковић морали да „конкуришу“ по два-три пута.

Из врха САНУ одељењима је сугерисано да предложе по два, највише три члана, јер за више нема места. Одељење језика и књижевности је овога пута у специфичној ситуацији јер је између одржавања две скупштине остало без неколико чланова, међу којима су Никша Стипчевић, Милорад Павић, Мирослав Пантић, Милка Ивић, Ерих Кош, Александар Младеновић и Иштван Сели.

Било како било, књижевна „петорка“ је ушла у „полуфинале“, што се може сматрати лепим и обећавајућим резултатом. До жељеног циља, међутим, има још да се игра...