СОЛУН - ОД СПЕЦИЈАЛНОГ ИЗВЕШТАЧА

АКО имамо на уму да се Грчка налази у деликатном тренутку и да солунски сајам књига није тако посећен као београдски, може се рећи да је наступ Србије, која је била почасни гост, био веома успешан. То потврђују бројни посетиоци који су се посебно интересовали за књиге наших писаца преведене на грчки.

- Понудили смо публици разговор и тумачење савремених српских дела, као и приказ класика наше књижевности, посебно Андрића, кроз причу о њему као дипломати и писцу - каже Младен Весковић, организатор нашег наступа и саветник у Министарству културе. - Било је довољно времена да се каже нешто и о збирци песама Раше Ливаде. То је била ретка прилика да се разговара о висококвалитетној поезији, али грчки издавачи су то препознали и као могућност да објаве нешто што је непрофитно. Представљена је и драма Биљане Србљановић „Породичне приче“, што је такође књижевна врста која се много не продаје. Било је говора о низу других књига: „Руски прозор“ Драгана Великића, „Троугао, квадрат“ Драгана Милашиновића, „Уклета земља“ Светислава Басаре и других које су објављене на грчком претходних година.

Многи значајни грчки писци и преводиоци учествовали су у нашим програмима, а новинари значајних грчких дневника дали су велике приказе нашег наступа, појединачне приказе књига или панорамске приказе српске књижевности.

Песникиња и књижевни критичар Тања Крагујевић имала је, како каже, привилегију да доживи снажно представљање поезије Балкана којој је, овога пута, изузетно посвећена пажња. Наиме, грчко друштво писаца и национално друштво за бригу о књизи уприличили су један сусрет песника који су представили поезију својих земаља.

- Песници су говорили своју поезију на матерњем језику, што је веома лепо звучало, а грчки уметници су читали преводе на грчки језик. Вече је било посебно, јер је омогућено грчкој публици да чује песнике Балкана, а песницима да се међу собом добро чују, као и да упознају грчке поете - сматра наша саговорница.

НАЈТРАЖЕНИЈИ АНДРИЋ НА сајам књига Србија је дошла са 76 књига на грчком, 50 српских писаца. Публика је највише тражила дела Ива Андрића, пре свих „На Дрини ћуприју“. Велико интересовање показали су и за књигу „Смрт је непровјерена гласина“ Емира Кустурице, као и за драме Душка Ковачевића. Веома добро су се продавале и „Српске народне бајке“, у преводу Момчила Радића, „Хамам Балканија“ Владислава Бајца и дела Милорада Павића.

На српском штанду у недељу се говрило о стваралаштву Данила Киша, чија су многа дела преведена на грчки. Публика је добро реаговала, што потврђује да је он писац који допире до грчког читаоца.

- Мислим да је ово један успео наступ на једном малом сајму, који нипошто не треба потценити. Сваки успео наступ велики је догађај за нас, зато што показује како се можемо организовати другим приликама - каже проф. др Александар Јерков, који је на више промоција допринео приближавању српских класика грчкој публици.

Књижевница Јелена Ленголд сматра да је дивно што је на сајму велика пажња посвећена великанима наше књижевности - Андрићу, Павићу, Кишу, Ливади... који су оставили неизбрисив траг у нашој књижевности.

- Човек може да буде поносан кад види име своје земље на штанду који је лепо уређен - каже писац Горан Петровић. - Наш штанд деловао је веома топло, пре свега захваљујући књигама које су биле надохват руке читаоцима. Књижевност остаје једна од ретких дисциплина са којом можемо да се подичимо.

Књиге Владислава Бајца веома су популарне у Гркој. До сада су изашли „Хамам Балканија“ и „Друид из Сингидунума“, а за овај сајам требало је да изађе још један роман, али економска криза је то одгодила.

- Критике у грчким медијима су веома лепе, па претпостављам да грчкој публици одговара то што радим - каже Бајац. - Видим да су реакције позитивне, да се књиге читају, да се о њима зна, говори, једино је рецесија препрека да сви ми брже уђемо у грчки културу.

Још један догађај обележио је овај сајам: први пут, без посредника, у сарадњи министарстава културе Србије и Хрватске у два програма учествовали су писци из Србије и Хрватске.

ДИПЛОМАТЕ НА ШТАНДУ

ЗАДУЖБИНА Петар Кочић из Бањалуке једини је српски издавач који је имао посебан штанд на солунском сајму. Дошли су на позив организатора који им је бесплатно уступио штанд.

- Овде смо већ девет година и Задужбина има своје купце и читаоце. Лепо је овде бити посебно из разлога што се купују књиге српских класика - каже Никола Вуколић, директор Задужбине. - Ове године Андрић је био најлепши мост између грчке и српске литературе. Ми смо објавили његову докторску дисертацију „Развој духовног живота у Босни под турском владавином“. Занимљиво је да читаоци овде знају да се та књига појавила, било је доста дипломата који су циљано дошли на наш штанд.