СТРУЧНЈАЦИ сматрају да једно од најлепших српских средњовековних здања, манастир Манасија, који се налази на прелиминарној листи Унеска, има највише шанси да постане споменик светске баштине. Последњих година радови су интензивирани, завршена су археолошка истраживања у делу порте, а реконструкција бедема биће настављена и ове године.

Започела је и обнова трпезарије у којој је некада била преписивачка школа. То је највећа средњовековна трпезарија код нас - имала је трем дуж обе фасаде и могла да прими велики број људи. Радови на делимичној обнови започети су прошле године. Обновљени су сви прозорски оквири о којима су сачувани подаци, а планирани су и рестаураторски радови, чак је могуће стављање те грађевине под кров како би добила своју намену. Али тек после озбиљне анализе стручњака.

- Последњих неколико година Манасија се плански реконструише, и за то је до сада утрошено 76 милиона динара - каже Душица Живковић, помоћник министра културе за културно наслеђе. - За реконструкцију бедема ове године ће бити издвојено 12 милиона динара, за обнову трпезарије четири милиона, док ће за археологију бити дато милион или два, што ће зависити од резултата ископавања и истраживања. Најважније је да је конзервација цркве завршена, и сада предстоји обнова фресака. Министарство подржава оно што је заједнички циљ, а то је стављање још једног споменика на листу Унеска.

Манастирски комплекс обновљен је тако да је у односу на стање од пре 2008. скоро непрепознатљив.

НАЈЗАНИМЛјИВИЈЕ ОТКРИЋЕ ЈЕДНО од најзанимљивијих открића у Манасији била је гробница деспота Стефана. Све до 2007, када су током археолошких ископавања у цркви откривене две гробнице, веровало се да је сахрањен у манастиру Копорин, крај Велике Плане. Мошти пронађене приликом археолошких ископавања главног дела цркве Свете тројице прошле су чак и ДНК анализу.
- Први пут код нас урађена је ДНК анализа једне историјске личности. Узет је узорак с моштију кнеза Лазара. Мошти деспота Стефана налазе се у кивоту близу олтарске преграде, јер је и овај српски владар у међувремену канонизован - каже Марко Поповић. - Са десне стране од улаза налази се гробно место чији изглед сведочи да је деспот умро изненада и сахрањен на брзину, јер је требало спречити могуће немире.

- Манасија по свом садржају потпуно одговара светској баштини. Задатак Србије је да прескочи степеницу прелиминарне листе док се наша земља налази у Комитету за светску баштину - каже археолог др Марко Поповић, председник Комисије Министарства културе за заштиту културних добара од изузетног значаја и наших споменика у иностранству. - По мојој процени, ако будемо инвестирали као до сада, отприлике за три године бићемо спремни да поднесемо апликацију за кандидатуру. Трпезарија ће бити завршена и споменик уобличен.

Црква посвећена Светој тројици променила је изглед оног тренутка када је уклоњена олтарска преграда из 19. века и постављена нова, камена, која по типу одговара оригиналној. Фреске које су биле заклоњене у олтару сада су се појавиле, тако да је цео храм добио своју изворну пуноћу. Иконе са старог иконостаса су конзервиране, рестауриране и изложене у припрати. После истраживања, под цркве је обновљен, као и целокупан намештај.

- Зидно сликарство је последњи пут рађено шездесетих година и време је да се нешто радикалније предузме - истиче Гордана Симић, руководилац пројекта обнове. - У току је израда елабората за реконструкцију живописа.

У бурној историји, задужбина деспота Стефана Лазаревића из 15. века много пута је пустошена и разарана, па обнављана. Карактеристична је и по изузетном манастирском утврђењу које се састоји од чак 12 кула, међу којима посебно доминира Деспотова кула.

- Оно што Манасију издаваја од других средњовековних манастира је управо утврђење - објашњава Гордана Симић. - Конципирана је као манастир који може да се самоодбрани. Сви средњовековни манастири у Србији су имали неку заштиту, али је Манасија грађена баш као манастир тврђава. Све куле су, углавном, повезане бедемима, тако да се кроз сваку могло проћи, што је манастирском насељу обезбеђивало континуирану одбрану. За утврђење су карактеристични и одбрамбени балкони, такозване машикуле, и има их 139.

За ово утврђење карактеристичне су две линије одбране. Испред бедема и кула постојао је спољни одбрамбени зид, а између се налазио ров преко кога се дрвеним мостом прилазило до манастирске капије. У последње три године урађене су обе улазне куле, једна шестоугона и бедем спољног зида.

- Манасија представља спој црквене и војне архитектуре, а таквих споменика нема много ни у свету - каже Поповић. - Овакав систем одбране зачет је у Крушевцу, примењен у Београду, а до пуног изражаја дошао је у Манасији, да би се после појавио и у Смедереву. Овај је систем занимљив и стручњацима и лаицима.