Борхесова удовица: Тужба за плагијат Алефа

УДОВИЦА славног аргентинског писца Хорхеа Луиса Борхеса, Марија Кодама тужила је књижевника Пабла Качађијана за плагијат Борхесове најславније приповетке "Алеф". Овај књижевник млађе генерације недавно је објавио књигу "Нарасли Алеф", у којој је искористио Борхесових 4.000 речи из оригиналног "Алефа" и додао још 5.600 својих речи да би написао "сопствену причу".

- Борхесов текст је нетакнут, сачуван у изворној верзији, али је помешан са мојим - записао је Качађијан у уводној напомени "Нараслог Алефа", отворено говорећи шта је његово, а шта је "позајмио".

Поступак овог Борхесовог литерарног потомка, по многима представља својеврсни омаж ономе што је прославило Борхеса. Наиме, аутор "Маштарија" дубоко је веровао да све, па и целокупна светска библиотека може постати део сопствене приче.

Ипак, Борхесова удовица сматра да је и даље реч о плагијату.

Овај најновији случај тужбе око плагијата покренуо је бурне расправе о томе где престаје туђе а почиње сопствено дело.

Мада су бројни латиноамерички писци стали на страну аутора "Нараслог Алефа", удовица Кодама не одустаје од тужбе. Због крађе ауторства Паблу Качађијану прети затворска казна од шест година.

- Верујемо да ће суд препознати да није реч о повреди ауторских права већ о оди Борхесовом генију - брани се Качађијан.

ПОЗАЈМЛЈИВАНЈЕ

"Позајмљивали" су Борхеса многи књижевници, неки су преузимали његове метафоре, особен приповедачки стил, други јунаке, а трећи и самог аутора. Тако је писац Алваро Менен Деслеал 1962. написао приповетку "Борхесов пролог" у којој је помешао цитате славног писца из пролога за различите књиге, а имена аутора које Борхес хвали заменио је својим. Борхесу се, кажу, допао овај шаљиви уводник па је додатно промовисао књигу говорећи да "можда јесте, можда није његова".