СРБИЈА ће бити почасни гост на предстојећем Сајму књига у Солуну, који ће се одржати од 26. до 29. априла. Већ је припремљен концепт за наш наступ, а у Солун путују Душан Ковачевић, Давид Албахари, Драган Великић, Владислав Бајац, Светислав Басара, Вида Огњеновић и Горан Милашиновић. Могуће је и учешће Тање Крагујевић, Зорана Пешића и Горана Петровића.
- Као и свих претходних година, критеријум по којем се бирају писци за наступ на некој међународној манифестацији је да ли имају дела преведена на језик земље у којој се она одржава или не - објашњава Младен Весковић, координатор наших наступа на међународним сајмовима.
У програмима ће учествовати и преводиоци Гага Росић и Марија Кесини. Управо њих две су превеле на грчки већину књига наших писаца који путују у Солун. Очекује се и учешће Исмини Радуловић, која је својим преводима такође дала допринос јачању српско-грчких књижевних веза.
- Наша књижевност ће бити представљена кроз савремено стваралаштво - истиче Весковић. - Међутим, сам концепт нашег националног штанда подразумева још две целине: једну посвећену културној баштини и византијској уметности на тлу Србије и део посвећен књижевности за децу. Такође, један део биће посвећен и Иви Андрићу.
Поред дела писаца који ће бити на сајму у Солуну, на грчки језик су преведена и дела Борислава Пекића, Милорада Павића и Данила Киша, која, према Весковићевим речима, тамо имају лепу репутацију.
- Стваралаштво Видосава Стевановића било је врло популарно у једном тренутку - каже наш саговорник. - Сада, чини се, највећу пажњу изазивају дела Душана Ковачевића, Давида Албахарија и Светислава Басаре. Уз помоћ Министарства културе, у претходне четири године са српског је на грчки језик преведено десетак нових књига, али је укупан број превода знатно већи. У времену пре економске кризе многи грчки издавачи објављивали су велики број дела наших писаца, без финансијске помоћи са српске стране. Сада, под ударима финансијских недаћа, грчки издавачи су приморани да драстично смањују продукцију. Али без обзира на то, савремена српска књижевност није никакава непознаница за грчке читаоце - закључује наш саговорник.

МЛАД САЈАМ
- САЈАМ књига у Солуну је млад у односу на београдски сајам или немачке сајмове књиге - каже Младен Весковић. - Основан је пре десетак година с намером да се културни живот у Грчкој децентрализује. То је сајам на ком наступа 500 издавача из 40 земаља, улаз је бесплатан и обично га посети неколико десетина хиљада Солуњана. Посебна занимљивост је што на њему излаже доста блискоисточних земаља, као и земље из читавог Средоземља. Искуства земаља које су претходних година биле почасни гости говоре да је контакт публике са писцима оно што највише занима Солуњане. То је концепт који би и Србија требало да следи.

ОЧЕКИВАНО
- ОДЛУКА организатора сајма да Србија буде почасни гост 2012. била је очекивана. Од оснивања ове манифестације, пре 10 година, Србија је била присутна на овом сајму, а и Грчка је пре неколико година била почасни гост Сајма књига у Београду - објашњава Весковић.