Оштар, читак, питак, убедљив и истовремено необичан роман који има два краја, а писан је у два књижевна „кључа“, стварносне и постмодернистичке прозе. Ово је на промоцији у среду речено за „Свлачење душе“ Миломира Краговића, у издању „Просвете“.

Према речима Србе Игњатовића роман почиње „расправом“ аутора са јунакињом из „Бумеранга“, која у овом делу постаје наратор са забаве новокомпонованих богаташа и скоројевића. А завршава се велеобртом у којем се писац суочава са комшијом, мајстором који и сам хоће да постане писац, па организује свечано отварање писаћег стола уз приношење овчетине на трпезу.

Аутор се, по мишљењу Братислава Милановића, вешто поиграва са стварношћу и имагинацијом дајући оштру сатиричну слику наше стварности. Роман представља неку врсту нове верзије „Ивкове славе“, која је еволуирала и ево до чега нас је довела, рекао је Адам Пуслојић, указао на веома веште дијалоге и закључио: „Краговић је измислио причу о нестварној Србији“.