ПЛјАЧКА манастира Милешеве која у континуитету траје већ два века школски је пример како се културно благо растура широм света, каже историчар уметности и музеолог Драгиша Милосављевић. Он је утрошио пет година на мукотрпна истраживања и дуга путовања да би пронашао делове милешевске ризнице који нису уништени у многобројним ратовима и похарама. Ова авантура преточена у књигу "Изгубљена ризница манастира Милешева" која открива да су српско наслеђе крчмили и уништавали и Срби и странци и савезници и непријатељи. Милосављевић, некадашњи директор Музеја у Ужицу, каже да је највећа трагедија да је и српска баштина сачувана у светским збиркама овде заборављена. - Сви европски путописци су до 1688. с дивљењем описивали Милешеву као огроман музеј - каже Милосављевић. - Кад је у Великој сеоби 1690. осамдестак монаха напуштало манастир на 150 товарних коња носили су само библиотеку и највреднији део предмета из ризнице. У данашњој Милешеви, нажалост, налази се само један оригинални предмет из оригиналне ризнице. Део милешевске ризнице пренет је у манастире у Црној Гори и Херцеговини, а део је наставио пут са збеговима и завршио у Хабзбуршкој монархији. Највреднији примерци чувани су у фрушкогорским и славонским манстирима, али показало се да ни тамо нису безбедни.

- Крајем 18. и почетком 19. века почиње организована пљачка свега што је вредело од културне баштине, од остатака грчких храмова на Акропољу до блага српских манастира - каже Милосављевић. - Српске ћириличне рукописне књиге имале су на том тржишту изузетно високу цену и забележено је да су пребогати руски племићи давали и 150 рубаља за примерак, а толико је коштала једна кућа.

Милешевских књига има свуда по свету, а пре свега у Санкт Петерсбургу у великој Гиљфердинговој збирци, открива наш саговорник. Она носи име по руском конзулу у Сарајеву, изузетном познаваоцу и љубитељу књига који их је средином 19. века однео на товаре из српских манастира. Међутим, нису само странци трговали драгоценим средњовековним књигама, наглашава саговорник "Новости".

БЛАГО БЕЗ БЕЛЕГА ДЕО блага Милешеве налази се Музеју Митрополије загребачко-љубљанске у Загребу, каже Милосављевић, а као посебно важан део тог блага од истиче богато инкрустрирана врата која су стајала између припрате и наоса. - Помислите колико су та врата опточена седефом и белом слоновачом важна као симбол, кад у превалила толики пут на леђима коња. Ипак, највећа вредност је плаштаница проткана златом из 16. века, дар влашког војводе веома везаног за Милешеву. Највећи проблем је што музеј митрополије као и многи други поседују велики број предмета који су 1945. враћени, али без записа о томе одакле потичу, што није случајно, јер се тиме оспорава право на враћање правом власнику.

- У Берлину, на пример, постоји велика библиотека која носи име Вука Караджића јер их је он продавао у великом броју Немачкој и Аустрији и Русији - каже Милосављевић (на слици). - Још је Станоје Станојевић записао да је Вук највише зарадио на продаји старих књига и да је имао читаву мрежу сакупљача који су их набављали. Вуков рад на језику је непроцењив, али ни ово не сме да се заборави.

Највећа пљачка и уништавање баштине одиграла се у Другом светском рату на простору НДХ, која се простирала и на територији Војводине и Босне и Херцеговине, где је током рата спаљено и покрадено 456 православних манастира и храмова. Ни данас се прецизно не зна шта је од српске културне баштине која је пред Турцима изнета из Србије и сачувана у Аустроугарској уништено, а шта покрадено, јер су регистри први завршавали у пламену. Велики део сачуваног блага Милешеве налазио се у 20 сандука у скривници манастира Крушедол до ноћи између 24. и 25. маја 1941. кад су их усташе однеле у Загреб. Тек 11. јула те године део скупоценог златног посуђа, драгоцених књига и слика предат је Музеју за умјетсност и обрт.

- Захваљујући ентузијазму неколицине људи, пре свега професору Радославу Грујићу, део опљачканог блага из Загреба је 1945. враћен у Београд - каже Милосављевић. - Међутим, мало је познато да су комунистичке власти поново велики део те наше баштине вратиле у Загреб, у разне музеје. Тврдње да је благо враћено фрушкогорским манастирима не стоје, јер су они у првим деценијама после рата били у рушевинама.

Саговорник "Новости" каже да ово објашњава зашто се и данас у Музеју Загребачке митрополије налази део милешевског блага, али наглашава да је судбина књига и даље непозната, јер су оне растурене на више локација, као и колекције ћириличких рукописа које потичу из манастира Мајсторовине, Врањштице, Куманице.

- Тек крајем осамдесетих и Срби и Српска црква почињу озбиљније да се баве судбином опљачкане баштине и она се делимично враћа у власништво СПЦ - каже Милосављевић. - Међутим, распад Југославије доноси још један погром над српском културном баштином, укључујући и ону која је спасена за време великих сеоба и враћена у манастире. Она се поново варварски пали и пљачка.

Ипак, део српске баштине је спасен и пренесен у Србију, али сада се поново враћа Хрватској.

- Белико је питање шта од материјала представља благо које је из Србије опљачкала још НДХ - каже Милосављевић. - Бојим се да људи који се тиме баве немају појма о овој проблематици и да их она уопште не занима. За разлику од других држава ми нити имамо институцију која брине о баштини у иностранству, нити потражујемо своје драгоцености. Ако се тако односимо према свом културном благу, не треба да се зачудимо ако нам свет једног дана каже да га и не заслужујемо.

БРИТАНСКИ ПУТНИЦИ

ВИШЕ од 20 изузетно вредних српских средњовековних рукописа налази се у Великој Британији, од којих су најпознатији примерци у библиотеци Честера Битија у Даблину, који потичу из опљачканог блага Народне библиотеке. Британска империја је имала добре односе с Отоманском империјом, па су "путници" с Острва често обилазили православне манастире одакле су доносили вредне средњовековне књиге. Тако је чувени колекционар Курзон оставио сведочанство да је 1837. посетио Хиландар где, како је записао, монаси уопште нису ценили "те старе књиге" које су му поклањали, а он им је заузврат дао милостињу.

- У Националну библиотеку у Лондону тако је можда стигло и изузетно вредно четворојеванђеље серског митрополита Јакова, из доба цара Душана - подсећа Владимир Давидовић.

ЦРНО ТРЖИШТЕ УМЕТНИНА

ПЕРГАМЕНТИ писани ћирилицом веома су скупи на црном тржишту уметнина, али у неким случајевима садашњи власници не желе да их покажу ни за какво благо. Један од трагача за српском баштином описао нам је скорашњи доживљај из источноевропске земље у којој је раније постојала јака српска енклава. - То становништво се поунијатило и некадашњи првославни манастир постао је грчко-католички, али је у њему остала стара архива која сведочи о постојању Срба на том простору. Имао сам најбоље препоруке из институција те земље, али кад су старешине манастира чуле да долазим из Србије нису ме пустили ни близу докумената уз образложење да крече зграду. Упитао сам кад могу да дођем, а одговор је био да ће реновирање потрајати - каже наш саговорник.