УМЕТНОСТ је мој живот. Нисам се трудио да у свемиру нађем сличност са собом. Знам да сам уникат и да немам двојника. По свој прилици, нећу ни имати потребе да га ангажујем - записао је о себи песник, сликар и новинар Слободан Марковић, познатији као Либеро Маркони. Поводом 20 година од његове смрти представљена је књига о Марковићевој књижевности, новинарству и сликарству, ауторке Ксеније Шукуљевић-Марковић.

Књига “Слободан Марковић (1928 - 1990) песник, сликар, новинар” (“Службени гласник” и општина Врачар) доноси: текстове о Либеровом стваралаштву; Марковићеве записе о себи; библиографију; архивска документа која се односе на подухват спасавања, заштите очувања и вредновања заоставштине која се налазила у његовом атељеу; избор песама, цртежа, илустрација и слика.

ПСЕУДОНИМ ПСЕУДОНИМ Либеро Маркони настао је на новинарском задатку у Италији, на Сицилији, почетком шездесетих, пише ауторка књиге у прилогу “Либерово новинарско перо”. Слободан га је смислио као најбоље разумљив Италијанима.

Најпесничкији песник који је живео у Београду”, записао је Бранко В. Радичевић о Марковићу. “Ишао је улицама као песник. Куповао трешње као песник. Улазио у крчме као песник. Наручивао пиће као песник. Удварао се женама као песник... “По сећању Десанке Максимовић, “био је много весео човек, а у суштини био је дубоко тужно биће, морао је да пије као многи велики песници света... Боемија није угушила у њему права осећања, осећања према пријатељима, друговима, према жени.” Називали су га последњим из рода Ђуре, Тина и Драинца, каквих више неће бити.

Ступио је у новинарство са свега деветнаест година, 1947, пошто се већ раније исказао као песник и почео да објављује песме у неколиким београдским омладинским часописима. У “Борби” је радио од 1958. и остао јој је веран више од тридесет година. Чувене репортаже писао је и за “Вечерње новости”.

Никада није прихватио да буде уредник. Остао је доследан својој одлуци из 1954, када је због странице у недељном листу “Наш весник”, коју је посветио Милошу Црњанском, страдао, смењен са уредничког места и замало остао без новинарске професије. Објавио је поему “Стражилово” и свој текст као прилог о Црњанском и због тога био позван у Централни комитет омладине на одговорност. У Алеји великана на Новом гробљу, Либеро и Црњански почивају у истој гробници.