ДИПЛОМАТЕ су људи добре али једноставне памети, људи упрошћене и ограничене осетљивости и хладна срца, али не и лишени срца и без сваке осетљивости, способни за претварање, али не затворени и тајанствени, још мање подли, снажни, али не и груби, брзи и одлучни, али не преки и брзоплети, стварни, трезвени, али и суви и досадни. Они треба да знају доста, али на том што знају не смеју да се виде трагови учења, својим знањем треба да задиве оног са ким говоре, али да га никад не збуне, не увреде и не постиде њиме...

Ово је писац Иво Андрић записао у својој бележници о дипломатама и дипломатској служби, у којој је провео 21 годину (1920-1940). Први пут, а у склопу обележавања 50 година од доделе Нобелове награде, у Архиву Југославије у понедељак (у 13 часова) биће отворена изложба архивских докумената из тог периода о нашем једином нобеловцу. Изложба, чији су аутори Душан Јончић и Јелена Ђуришић, враћа писцу део потиснуте и мање познате биографије.

- Нема много непознаница о Андрићу као дипломати. Имао је заиста богату каријеру, по многима и успешну - каже Миладин Милошевић, директор Архива Југославије. - Службовао је у осам држава и десет градова, од Ватикана, преко Букурешта, Трста, Граца, Београда, Марсеја, Париза, Мадрида, Брисела, Женеве, поново Београда, па Берлина, од најнижег звања у служби до помоћника министра иностраних послова и на крају до опуномоћеног министра и изванредног изасланика, и то у Трећем рајху. Нјегови претпостављени су забележили да је човек посебне интелигенције, свестрано образован, да је озбиљан и честитог карактера, уздржан, тачан, прецизан, одговоран. Имао је све особине које би требало да има државни чиновник у дипломатији. Треба знати да није креирао државну политику, али је био њен тумач.

Изложба обухвата 152 документа - указе о постављењу, дипломатске извештаје, фотографије дипломатских представништава Краљевине СХС/Југославије у којима је радио Андрић. Међу изложеним документима налази се и његов писмени део испита за конзуларне чиновнике из народне историје на тему “Колико је било српских држава и како су оне постале”, који је прегледао чувени историчар др Владимир Ћоровић. На њему је и Ћоровићева белешка: “Врло интелигентно рађен рад.” Предложио је да му се да оцена девет.

Изложен је и текст из француског листа “Иманите” о Андрићевом постављењу за помоћника министра, у коме се наводи: “... Стар 45 година, то је човек ретке интелигенције који је направио бриљантну дипломатску каријеру и који се, у исто време, истакао и као писац...” Документа говоре да је Андрић умео да личности и појаве дефинише правим именом и квалификацијом. То су време и историја, углавном, потврдили. Сматрао је да су Мусолини, Хитлер и Стаљин диктатори, да су њихови системи тоталитарни и агресивни, западне демократе колебљиве и неодлучне.

РОЂЕНДАН МАДА је у књизи рођених уписано да је Андрић рођен 9. октобра 1892, у свим документима где је својеручно уписивао датум рођена писао је 10. октобар. У понедељак се навршава 119 година од његовог рођења.

- Најделикатнији и најосетљивији период Андрићеве дипломатске каријере представља његово службовање у Берлину. Нјегова мисија у Трећем рајху је била тешка и он је за те године рекао да су му најмучније у животу. Био је у центру одакле је дириговано рушење Европе и избијање пожара Другог светског рата. Све се то дешавало пред његовим очима. Суочавао се и са чињеницом да се мимо њега као званичног представника државе одржавају тајни контакти и преговори Београда и Берлина у вези са приступањем Југославије Тројном пакту. Председник Владе Драгиша Цветковић више пута је, без Андрићевог знања, слао тајне емисаре на разговоре са Хитлеровим сарадницима.

Како истиче наш саговорник, то га је веома погађало, па је тражио и да се повуче из Берлина као “посланик са смањеним ауторитетом који нема поверење своје владе”. Убрзо после познатих догађаја 27. марта, 5. априла добио је пасош и саопштено му је да мора да напусти Немачку због прекида дипломатских веза са Београдом. Нешто касније је пензионисан и тако се завршила његова успешна дипломатска каријера.


ЗНАК ПОРЕД ПУТА

ИСПОД споменика Иви Андрићу у Београд у недељу је откривен цитат из његовог дела “Знакови поред пута”:

Отишао сам. Иза мене је остало све што су људи рекли, као прамичак магле који се губи. А све што су урадили, понео сам на длану једне руке.”

Тиме је званично отпочела година у којој се обележавају три Андрићева јубилеја: пола века од добијања Нобелове награде, век од објављивања првог књижевног рада и 120 година од рођења.

- Андрић је говорио да вештина није у писању већ у брисању

- рекао је министар културе Предраг Марковић, отварајући ово обележје. - Сувише речи употребљавамо да замаглимо мисао, због тога је Андрић, када се о нечему изјашњавао, чинио то више пута, сваки пут истим речима, сваки пут јасно и недосмислено, јер није желео да ми њега тумачимо.

Одломке из “На Дрини ћуприја” читао је глумац Тихомир Станић.