ОВДЕ све држимо под контролом, сем државе. Мени лично не смета ништа, живим као обичан човек, можда неко мисли да живим другачије, али нисам ја тај. Не мимоилазе ме ствари које дотичу и друге људе у Србији, имам велику породицу, имам и ја проблеме. Али, кад чујем шта говоре сељаци, поготову у мом селу под Космајем, или оно што причају људи овде у Београду, ипак мислим да ми не бисмо могли да постојимо да немамо проблеме. То је код нас нормално. И кад смо живели најбоље - кад је свако радио колико хоће, а имао колико му треба, опет смо говорили да нам нешто фали, да немамо баш све - каже у разговору за „Новости“ Велимир - Бата Живојиновић, глумац који је снимио 333 филма, ушао у све југословенске и српске филмске антологије, и од првог филма, 1955. до данас, добио највеће глумачке награде и национална признања.

Члан је СПС од оснивања, 13 година био је скупштински посланик, а у политичком животу Србије остаће упамћен и као кандидат за председника државе.

* Да ли то значи да је највећи проблем, заправо, негде у нама самима?

- Док сам у скупштини био председник Комисије за жалбе грађана, нико од тих људи који су долазили није се жалио на самог себе. Наравно, не живе данас наши људи лак живот, далеко од тога. У ситуацији у којој се налазимо, каже се да живимо тешко. Мислим да се и ту мало претерује, јер се акценат ставља на то да народ гладује. Реч народ не би требало уопште употребљавати, пошто ми не знамо заиста шта народ мисли. Кад кажемо народ, говоримо то као да је неко стадо у питању. А нико појединачно није питао људе у Србији како свако од њих понаособ живи. Знајући од комшија, пријатеља, колега... нама никада није било довољно ни када смо имали највише, и нисмо се питали откуда и то што имамо, кад радимо тако како радимо. Е, сада је та мисао мало промењена - не можемо да радимо колико хоћемо, више нема шанси за то, принуђени смо да радимо колико морамо, и зато немамо колико нам треба.

* Може ли то да буде довољан алиби за место на којем се Србија налази последње две деценије?

- Мислим да овде никада нисмо гладовали, тако у множини, како се сада често каже. Говорим у своје име, немам права да говорим у име људства у Србији, а појединачних примера да неко гладује, увек је било. Нема земље на свету у којој је свима како треба, где сви имају, сви су задовољни, цењени, и нико није гладан. А, као што се види последњих месеци, испоставило се да су ти некада најбогатији, постали најсиромашнији.

* Тито вас је звао Загорац, познавали сте и познајете све српске председнике после њега. Када сте ви најбоље живели?

И БОРИС И ИВИЦА
* Ко се, по вама, последњих година показао као вештији политичар - Борис Тадић или Ивица Дачић?
- Мислите да Борис Тадић жели да чује шта мислим о њему? Он зна моје мишљење, познајемо се добро, и да нисмо тако добри пријатељи, моја обавеза као патриоте је да поштујем све људе на функцијама који воде моју земљу, не морам да их волим. Борис Тадић и Ивица Дачић немају исте ингеренције, али нећу да их раздвајам, добро је кад су заједно. А пошто сте ми већ поставили ово питање, онда хоћу да кажем да их молим да ураде оно што смо се договорили. Нећу приватно да им досађујем, ако сам некога нешто замолио једанпут, надам се да ћу добити одговор.

- Опште је позната ствар да су људи, који су овде много лепо живели, готово сви давно умрли, као и онај који је створио тај пристојан, леп и цењени живот. То је било време мојих студентских дана, кад није било незадовољства, штрајкова, „глади“. Да је онда било ко рекао да неко гладује или да умире од глади, завршио би у болници „Лаза Лазаревић“. Сада се претерује у другом смеру - кад некога нађу усред зиме мртвог у неком шанцу, не кажу да је можда пао, па се смрзао, него одмах тврде да је умро од глади. Па, у свакој земљи на свету има клошара, джабалебароша, свуда има људи који неће да раде и не знају да раде. Нека ми неко доведе човека који има знање у својој професији, вредан је и хоће да ради, али за њега годинама нема никаквог посла у Србији.

* Да ли исто тако може да се каже и да у свакој земљи има криминала?

- Шта ми сматрамо под криминалом? Од када постоји људска цивилизација било је и криминала, у свакој земљи, данас га има много више, и биће га, јер свуда се рађају неки кукољи, психопате и убице које убијају по улицама, ништа ми нисмо патентирали. Ниједно руководство, по мом скромном мишљењу, ниједне државе, па ни наше, није криво што постоји нека неправда, иако мислимо да је све само у онима који воде земљу. Па, недавно је цео свет видео шта се догодило у Лондону. Није ствар ни у изборима - нису сви људи исти, не добија свако исто довођењем било које политичке партије на власт.

* Која странка, по вама, данас заиста има поверење наших грађана?

- Једна наша ТВ радила је рејтинг странака у Србији, и изашла је са податком да једна странка, није објавила која, има рејтинг од 66 одсто, што код нас не постоји. Сви знамо да се појединачни рејтинг странака данас креће око 28, или 31, или 15 одсто. И пошто су сви били радознали да сазнају која је то странка, испоставило се да је Комунистичка партија. Лично, ја сам за све партије, ниједну не мрзим, ниједну не волим, али и не избегавам да у том свету имам пријатеље.

* Своју странку, СПС, такође не волите?

- Не може да се каже да је то љубав. Кад сам ушао у политику имао сам име, презиме, биографију, каријеру, а политиком сам се до тада бавио само на нивоу сељачког, кафанског филозофирања. Нисам знао ни страначки програм, ни статут, ни идеологију СПС, једино сам мислио да можда могу да помогнем свом народу. Мислим да сам био и остао патриота, у оном добром смислу.

* Шта за вас значи бити патриота?

- Бити патриота мени значи, и то народ овде треба да зна, да признајем и поштујем национални идентитет сваког грађанина Србије, као што ценим и свој. Стало ми је до свачијег постојања у Србији, и сматрам да свако ко овде живи, било које националности, има права да одлучује о политици Србије. Сви би требало, и сви бисмо морали да будемо исти.

* Са ове временске дистанце, које су биле највеће грешке Милошевићевог режима, чију хипотеку и данас носимо?

- У дилеми да ли га волим или не волим, нисам меродаван да процењујем грешке. На то питање не може да се одговори - ту је и то погрешио, ако је уопште погрешио. Одговорићу контром - зашто се не усуђује ни ова власт, ни та европска светска велесила, да покажу неку фотографију или видео запис да је Милошевић мртав? Да ли је ико видео мртвог Милшевића? Нико, колико ја знам.

* Мислите да је Милошевић можда жив?

- Не тврдим да јесте, али нека ми неко покаже да је мртав.

КОСОВО НИЈЕ ИЗГУБЛјЕНО
* Највећи проблеми Србије везани су за Косово. Када је, по вашем мишљењу, Косово изгубљено?
- Изгубљено? Ту је Косово и даље, није то Атлантида, па да нестане. Не знам ни како је то одвојено од територије Србије? Још увек није, јер још увек има Срба на Косову. Много мање него раније, у доба када су Срби и Албанци заиста живели заједно и комуницирали, и када је било добро и једнима и другима. Али, ипак је увек било и неких ексцеса, и увек ће их бити, као што ексцеса има и у Србији. Данас ми не знамо како је ни Србима, ни Албанцима, јер не знамо шта заиста мисле ни једни, ни други. Коме је добро? И ко процењује да ли је некоме добро или није? Другачије мишљење о добром животу имају Срби на Косову, другачије Срби у Шумадији или Београду.

* Недавно је Славица Ђукић-Дејановић, председница парламента, изјавила да сада није време за споменик Милошевићу. Шта ви мислите?

- Сада је полувреме. А, којим су све будалама људи подигли споменик, чак и мени, за живота!

* Треба ли Србија да призна независност Косова да би ушла у ЕУ?

- Ко је то рекао да треба да призна? То се само спекулише у јавности, а кад се спекулише, онда то питање није за мене. Ограђујем се, не питам се да ли треба или не треба, али ако ме неко лично пита, ја не бих ишао у ЕУ, јер мислим да мени лично не би било добро. Али, нисам меродаван, нисам параметар да говорим у име свих осталих или да дајем неке рецепте. Од када се појавила та идеја о уласку у Европу, као да ми већ нисмо у Европи и географски, и историјски, и културно, за нас је постала велико оптерећење - нови концепт како ћемо да живимо.

* Коме данас ви верујете?

- Данас највише верујем ветеринарима. Они о здрављу људских бића више знају него доктори. Ветеринар кад дође не може да пита краву је ли, шта те боли? А кад одеш код професора Медицинског факултета он почне да те испутује, да би констатовао да имаш хиљаде и хиљаде генетских болести, и онда не може да се одлучи од чега си све болестан. Не дружим се са ветеринарима, мада ме зову Бата Животиња.

* Постоји ли данас неко ко би могао да буде некакав Валтер који би спасио Србију?

- Није то некакав Валтер, Валтер сам ја, питајте Кинезе ако нисте гледали филм. Мени се чини да некако губимо снагу, да немамо „м...“. Треба људи сами да кажу шта хоће - али, коме ти данас овде да кажеш е, ово не ваља?

* Рецимо, Ивици Дачићу, министру полиције и председнику СПС?

- Не можеш да му кажеш, јер и тај који би то рекао, не зна шта не ваља, само осећа да нешто не ваља. Али, ни Дачићу не цветају мед и млеко, ни њему нешто не штима. Мислите да је он задовољан? Морам да кажем нешто што сматрам истином - Дачић је толико добра чинио за друге, да га чак и они сада мрзе. И то је оно наше, познато - „да комшији цркне крава“, или „неће ваљда да ме мрзи, па нисам му никакво добро учинио“.