МЕЂУ „великим и важним насловима“ које је директорка Опере националног театра Катарина Јовановић најавила за наредну сезону, а који ће, по њеним речима, „досезати много даље и имати дугорочно благотворно дејство“, јесте и нова поставка „Кармен“. Улоге још нису подељене, па се не зна ко ће певати Кармен и Дон Хозеа.

Увек пожељан потез, који поседује све претпоставке за успех - јер ова прича о љубави, пожуди и лудилу, захваљујући фасцинантној мешавини егзотичног и реализма, остаје запањујуће свежа и данас, као што је увек и била.

Фатална Циганчица, или симбол сензуалне, страствене, независне жене чија љубав према слободи опстаје и пред лицем смрти - Кармен, рођена је по новели Проспера Меримеа, коју су „Новости“ објавиле у својој едицији „Златни Французи“. Ипак, вечни живот подарила јој је тек чаробна музика Жоржа Бизеа у неспорно најпопуларнијој опери свих времена.

Александар Цезар Леополд, како је гласило пуно име које је понео на рођењу, иако није остао уписан у историју под именима ових славних освајача, успео је да својом музиком освоји свет. Композитор испод чијег су пера мелодије текле са лакоћом достојном истинског музичког генија, ипак тек са опером „Кармен“ улази у историју музике као један од великана.

Опера је компонована на либрето који су саставили познати мајстори свога заната, Мејак и Алеви, користећи Меримеову новелу, по поруджбини париске Опере комик 1872. године. Премијера је одржана 3. марта 1875. пред одабраном публиком. Још на последњој генералној проби, руководиоци позоришта предлагали су Бизеу да промени завршетак и да се све лепо и пријатно заврши. Али тумачи главних улога никако нису пристајали на такву бесмислену измену, тако да Бизе није морао сувише да брани своје виђење дела.

На тој спектакуларној премијери, савременици су се уплашили од реализма, и животне истине опере, тако да су били шокирани у правом смислу речи, јер је цела радња знатно одударала од онога што се обично приказивало у сали Фавар. Убиство ножем на крају опере постаће заразно за веристе, а убиства ће деценијама владати на филму. Али у опери приказати фабричке раднице, прокажене Цигане, кријумчаре, подофицира дезертера - било је превише. Музика је ипак одмах оцењена као интересантна, зналачка, успешна.

Иако прво извођење доживљава неуспех, Бизе је два дана после премијере одликован Легијом части и опера је извођена читава тридесет и три пута за три месеца, до 3. јуна, када је оболели аутор преминуо, не стигавши да ужива у успеху који је опера постигла. А тај успех траје до данас - „Кармен“ стално изнова доживљава успех у најразличитијим читањима, адаптацијама и варијацијама Бизеове храбре замисли. И остаје рола о којој сањају мецосопрани, и у којој бриљирају само оне најбоље певачице, којима не мањка темперамента, страсти, сензуалности и независности.