ЈЕДАН од наших највећих лингвиста, човек који је много учинио за популаризацију језика и језичке културе, Милан Шипка, преминуо је у петак вече у свом дому у Сарајеву, после дуге и тешке болести.

Рођен је 1931. у Драгељима, код Босанске Градишке. Филозофски факултет завршио је у Загребу, где је и докторирао са темом „Језик Петра Кочића“. Био је дугогодишњи директор Института за језик у Сарајеву, научни саветник при Институту за проучавање националних односа, професор Педагошке академије и Академије сценских умјетности у Сарајеву, гостујући професор Института за славистику у Клагенфурту.

Старању о српском језику, посебно српској језичкој култури, посветио је велики део свог живота. Објавио је више од 600 научних и стручних радова, међу којима више од 20 књига, од којих су неке наишле на изузетан пријем код најшире читалачке публике. Тако су „Приче о речима“ имале чак десет издања, а „Занимљива граматика“ и „Зашто се каже“ по шест. Са Иваном Клајном написао је „Велики речник страних речи и израза“ и „Страни изрази и изреке“.

Једно од најзначајнијих Шипкиних дела је „Правописни речник српског језика“, који је наишао на велики одјек у стручној јавности. Језикословац ретког кова оставио је иза себе и „Језички савјетник“, „Културу говора“, низ приручника за наставнике, као и својеврсну научну трилогију „Стандарднојезичка преиспитивања“, чији се трећи део појавио, у издању „Прометеја“, пре неколико дана.

Познати лингвиста биће сахрањен 12. јула у 15 сати на Новом гробљу у Бањалуци, а испраћај и комеморација обавиће се у капели на гробљу Баре у Сарајеву, истог дана у 9 сати.