МОСКВА - ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА


ОТПОЧЕЛА је трка Руса и Финаца - ко ће први до царског блага на потонулом броду на дну Балтика. На руској страни, тог посла се прихватио први легални совјетски милионер Артјом Михајлович Тарасов, који сада покушава да наговори друге богаташе да дају новац да подигне брод "Фрау Марија", који је по његовом мишљењу пун злата, порцелана и уметничких слика.

Артјом Тарасов је последњих година проучавао судбину потонулог брода који је по налогу руске царице Катарине Друге превозио вредан товар и о томе написао књигу "Тајне брода 'Фрау Марија'".

Из амстердамске луке "Фрау Марија" је испловила 12. августа 1771. ка Санкт Петербургу. Слике Рембранта, Рубенса, Бројгела које је купио царски двор биле су, наводно, намењење за попуњавање колекције Ермитажа. Процењује се да је вредност терета на потонулом броду, по данашњим мерилима, око милијарду и по евра.

ЗА РЕМБРАНТА 80 МИЛИОНА ЕВРА

По проценама финских стручњака за вађење брода потребно је 80 милиона евра. - Ако желимо Рембранта онда би морали да нађемо 80 милиона евра, иначе се после не треба љутити ако све заврши код наших комшија, каже Артјом Тарасов човек који је до сада доказао да има "нос за бизнис".

После много година брод је пронашао фински ронилац Раун Којвусари са којим се Тарасов касније више пута срео. Тарасов је око пола године у Амстердаму копао по архивама да утврди списак терета. - Из Холандије су бродови пролазили између Шведске и Данске па у Балтичко море. Тамо се налази знаменити Хамлетов замак Кронберг, где су бродови заустављани због прегледа. За тканине, кафу, шећер, који су били и на "Фрау Марији", плаћана је царина, забележено је у царинским књигама. Царичино благо се сматрало дипломатском поштом, зато и нема списка предмета у царинским књигама.

Археолози саветују рониоцима да не чепркају по потонулом броду на дубини од 41 метар јер могу да направе штету.

- Ако би се по правилима ронилаца-археолога вадили предмети, један по један, требало би двадесет година. Зато моји сарадници и ја предлажемо да се брод обмота специјалном тканином, а затим у железном раму полако подигне на површину - објашњава Тарасов. - Брод би остао у води на два-три метра дубине. Идеја је да се бродско дно развали, а сандуци омотани посебном тканином ваде на површину.

ПЕЧАТ БРОДА РОНИЛАЦ Рауно Којвусари је са брода "Фрау Марија" донео лулу од теракоте. По његовом казивању, њих је тамо много. Свака вреди хиљаду евра. Рауно је успео да са дна мора донесе и бродски печат који потврђује да је то управо брод "Фрау Марија".

Једрењак не представља историјску вредност. То је обично трговачко пловило. Широк 7,2 метра, а дугачак само 26,3 метра, брод је био један од последњих који су у октобру, када почињу олује, кретали из Амстердама на Балтик.

Био је то крај пловне сезоне и због ветрова и невремена у том делу мора је тонуло много бродова, па се у близини брода "Фрау Марија" налази још десетак олупина.

Руси сад предлажу Финцима да се извади један предмет са потонулог брода до којег ће се лако доћи, нпр. контејнер у којем би требало да су слике. Оне су у футролама од коже и затворене у оловним сандуцима заливеним воском. Тако би се видело да ли су слике сачуване.

Осим слика, у царском благу би требало да буду предмети од злата, те многобројне скулптуре. У архивама се види да би у товару требало да буде и чувени порцелан, ручно украшен у граду Делфту. На аукцији у Амстердаму Јекатерина је откупила слику од мадам де Помпадур која је хтела да купи триптих Джерарда Доуа "Христ са Девицом". Представник Катарине Велике Дмитриј Гољицин је имао задатак да откупи све не питајући за цену. За споменути триптих је плаћено 15.000 гулдена. Колико то огромна сума види се, ако је нпр. брод коштао од 10.000 до 12.000 гулдена.

Колико је уметничких слика било на броду "Фрау Марија" прецизно се не зна. На аукцији у Амстердаму Јекатерина је купила 28 слика од 360 колико се продавало. Међутим, за Јекатерину су радили и посредници на аукцији. Фински рониоци тврде да је потонули брод у добром стању. Нису могли да уђу у утробу, али су пустили робота па су камере показале да брод није разрушен. Све је снимљено. Обично су бродови на дну мора деломично покривени песком. "Фрау Марија" лежи на дну Балтика где нема јаких струјања и све изгледа као да је брод конзервисан.

Да мистика буде већа, после одређеног времена брод је "ишчезао" са места потапања. Рауно Којвусари је 1999, после дугогодишњег трагања пронашао "Фрау Марију", коју је морска струја одгурала са подводне литице у јаму дубоку 41 метар, недалеко од острва Јурмо и Бургстјо.

До 1918. та острва су припадала царској Русији. По међународном праву благо на потонулом броду "Фрау Марија" је руско, али Финци сматрају да све што је у њиховим територијалним водама барем сто година припада њима. Међутим, није се још навршило сто година, па је настала трка са временом.


ПОСАДА СЕ СПАСИЛА

БРОД је потонуо 9. октобра 1771, када га је захватило невреме. Посада је, наводно, успела да се спасе.

Морнари су, каже легенда, узели неколико златних статуа и три, четири слике. Јекатерини су то саопштили 11. новембра, и она је била веома љута.


ФОНД ЗА СПАСАВАНјЕ

БИЛО је планирано да се брод извуче 2010, али није прикупљено довољно новца. Зато је Артјом написао књигу која би требало да заинтересује и друге добротворе. Он је, иначе, председник Фонда за спасавање националних културно-историјских вредности.