На листи за Унеско моравац и гусле
25. 11. 2010. у 20:55
Шта се све нашло у избору за наше кандидате за националну листу нематеријалне баштине: Заштиту ће добити и крсна слава, епска поезија, ћирилица, народно стваралаштво
УЛАЗАК ојкања на Унескову листу угрожене нематеријалне баштине, као посебне врсте певања из Хрватске, које изводе Срби из Лике, вратило је у фокус интересовања шта би све могло да буде проглашено за “неопипљиво” наслеђе Србије и света. Најозбиљнији кандидат за ту причу је прослављање крсне славе, а поред тога за кандидатуру се припремају други годишњи обичаји и епска народна поезија, ћирилица, народно уметничко и ликовно стваралаштво.
Први корак ка Унеску је формирање националног регистра, за који ће бити задужен комитет за нематеријалну баштину у Србији. Мада ће ово тело бити формирано до краја године, у Министарство културе су почеле да пристижу прелиминарне листе.
- Од Унеска смо добили обећање да ће нам помоћи око формирања регистра, који обухвата националну листу, као и листе за репрезентативну и угрожену нематеријалну баштину - каже Душица Живковић, помоћник министра културе, за “Новости”. - Приоритет ће бити угрожена нематеријална баштина, јер она захтева хитну заштиту. Веома је важно оснивање истраживачког центра, при Етнографском музеју.
Саговорница сматра да ће у наредних годину дана бити направљен списак предлога са којим ћемо се појавити пред Унеском. У овај посао ће бити укључено много људи, не само из Етнографског, већ и локалних музеја, института, факултета, културно-уметничких друштава...
Српско коло (Моравац), гусларска традиција из Полимља, народне песме из Врања и Пчињског округа, традиција ромских трубачких оркестара из Врања, Сурдулице, бећарци у Војводини, само су део до сада сачињеног списка. На њему је и популарни Сабор у Гучи, али и фестивали певања у Мрчајевцима, у Грљану и Чобански дани у Косјерићу.
Етнолози предлажу да се као срећан спој паганства и хришћанске религије, у националном регистру нађе и ритуални обилазак села и града на дан месног свеца (литија). Овај обичај карактеристичан је за југоисточну Србију, а најбоље је сачуван у селу Данковиће код Куршумлије. Своје место у овом регистру наћи ће и влашка магија, бајалице и басаджије у сврљишком крају, веровања у виле и ђаволине у Црној Трави, погребни обичаји код Влаха, крајпуташи и сахрањивање на сопственом имању у западној Србији.
Обичај да се људи окупљају како би једни другима помогли при великим сеоским пословима, познатији као моба, још један је од облика сачуваног нематеријалног наслеђа. Међу друштвеним обичајима које би требало регистровати су и пазарни дани у Србији, вашари у Неготину, Зајечару, Шапцу и на Пештеру, као и побратимство или другарчење у Браничевском крају.
Од старих заната предложени су израда пиротског и сјеничког ћилима, пиротска и врањска керамика и опанчарство, а у одељку који се односи на народно стваралаштво биће словачка и јагодинска школа наивног сликарства.
Један од наших предлога за светску листу нематеријалне баштине, Рајачке пивнице (пимнице) ушле су и на ову прелиминарну листу, као амбијентална целина. Предложена је и туристичка тура “Путевима римских императора”, која обухвата античке градове на територији Србије, као и нека средњовековна утврђења (тврђаве на Дунаву), бројни манастири, цркве брвнаре. Чак и Сремске Карловце би, по мишљењу стручњака, требало заштитити као место које чува нематеријално наслеђе. Исто тако и Сирогојно, Тичје поље, код Бродарева, па Таорска врела, код Ваљева...
Lana
25.11.2010. 22:05
A drevna Vinca, nju ste zaboravili, izvor evropske kulture. A Lepenski vir? A srpska glagoljica? A spremanje hrane ispod saca? I jos mnogo drugog. Sram vas bilo neznalice.
@Lana - Moramo sacuvati Staro kozarsko kolo. Ono je ''hram'' ojkačkog natpevavanja. Srbija i Republika Srpska to moraju zajedno da čine. U pitanju je srpka dijaspora - mora zajedno. Uključiti i srpsku baštinu iz Hrvatske, uzeti primere izbeglica iz Like i Dalamtinske Zagore, Banije i Korduna. Sve to zajedno treba da predložimo u UNESKO. Inače drugi nas operušaše.
@Lana - Slazem se sa Dušicom Živković iz Ministarstva kulture. Mi svako moramo predložiti ojkanje, to možemo učiniti pod sličnim imenom - ojkača! I treba ukjljučiti BiH, odnoso republiku Srpsku gde se ojkača peva vekovima. Tako ćemo biti jači.
@Lana - Bravo, gospodine Lončar! Podržavam....I na Baniji ima starih ojkača koje su došle u Potkozarje. Sad mi izbjeglice iz Gline pjevamo u Bačkoj.
@Lana - Da je bilo više sreće pa da smo pre Hrvata ponudili ojkanje Unesku. Možda uspemo s ojkačom iz Bosanske krajine. I Petar Kočić pominje tu vrstu pevanja.
Коментари (35)