МУЗЕЈ Народног позоришта од среде је богатији за неколико нових, драгоцених експоната: глумица двадесетог века Мира Ступица поклонила је националном театру пасош, наочари, ручни и джепни сат свог супруга Бојана Ступице.

- Желела сам да те мале, интимне ствари које је носио са собом и које сам после његове смрти с пуно љубави чувала и додиривала, подарим музеју као трајну успомену - каже за наш лист славна глумица.

У поставци музеја, чије је отварање заказано за Дан позоришта (22. новембар) наћи ће се, такође, и отисак руке великог редитеља, архитекте, сценографа и оснивача Југословенског драмског позоришта. Народни музеј убудуће ће располагати и са две видео касете (тв емисије), две скице Бојана Ступице које је по сећању урадила његова супруга, као и књиге „Бојан Ступица великан театра“ Миленка Мисаиловића, „Зборник Бојан Ступица“ мр Ксеније Шукуљевић, а ту је и радна сценографска скица Бојана Ступице за представу „Дундо Мароје“. Како сазнајемо, Мира Ступица ће свечано отворити Музеј позоришта 22. новембра.

Највећи део своје професионалне каријере у Београду, Ступица није провео у Народном, већ у Југословенском драмском позоришту, где је прво на месту уметничког руководиоца био пуних осам година, од 1947. до 1955. године . Паралелно је режирао десетак представа од којих се неке сматрају највећим достигнућима свога доба, а и нашег театра уопште. Само је „Дундо Мароје“ обишао Париз, Беч, Будимпешту, Варшаву, Москву, Лењинград, Кијев, Венецију...

Нјегови успеси изазивали су завист, па су му „пришивана“ и „идеолошка скретања“. Лјут, поднео је оставку и са супругом Миром Ступицом прешао у загребачки ХНК. После две и по године вратио се у Београд, у ЈДП, али поново настају сукоби. Тада прелази у Народно позориште у чијем ће се музеју сада чувати део његове заоставштине. У нашем националном позоришту Ступица је радио као редитељ и уметнички руководилац, све до поновонгог повратка у Југословенско драмско, где је од 1968. био управник. И поред нарушеног здравља поново режира и гради и завршава театар, који ће после његове смрти (1970) добити име „Бојан Ступица“.