ДВА раскошна барокна звоника “небу под облаке”, чувени су симбол Саборне цркве Светог Николе у Сремским Карловцима љупкој варошици и некадашњем центру српске духовности. Али, овај храм грађен 1758. године, према замисли митрополита Павла Ненадовића, чија три године дуга рестаурација је управо окончана, представља и јединствену уметничку галерију дела Паје Јовановића, Теодора Крачуна и Јакова Орфелина.


Док су празничне иконе и двери Крачунов, а иконе Орфелинов уметнички рукопис, девет великих уља на платну осликао је Паја Јовановић (1859-1957), а ова његова платна скинута су са црквених зидова и рестаурисана први пут у последњих стотину година.


Тај замашан и филигрански посао урадили су стручњаци покрајинског Завода за заштиту споменика културе на челу са сликаром-конзерватором Оливером Брдарић, а под будним оком Синише Зековића.

ДЕСЕТ МИТРОПОЛИТА МАДА карловачки саборни храм постоји више од два и по века,све до скорашње обнове било је непознато како изгледа гробница у самом храму у којој почива 10 српских митрополита, од Павла Ненадовића, Стефана Стратимировића, Јосифа Рајачића, до Германа Анђелића. По речима протојереја-ставрофора Велизара Живановића, када су мајстори подигли црквени под испоставило се да митрополити почивају у засебним гробницама у низу.


- Без обзира на неспорно искуство наших сликара и конзерватора, готово су нам дрхтале руке када смо скидали са зидова Јовановићеве слике које су ту стајале читав век - каже Зековић.


Реч је о сликама : “Беседа на Маслинској гори”, “Мојсије прима таблице закона”, “Спаљивање моштију Светог Саве на Врачару”, “Свети Сава мири браћу”, “Крунисање Стефана Првовенчаног”, “Краљ Милутин”, “Соломон премудри”, “Свети Јован Дамаскин” и “Цар Давид”. У овом саборном храму чува се и икона Светог Ђорђа, такође Јовановићев рад.


Мада релативно мало позната, ова дела великог српског сликара су 1949. године заштићена као “покретно културно добро”, али нису сасвим расветљене околности у којима их је тада већ времешни уметник, који није имао искуства у зидном сликарству, насликао.


Историчар уметности Никола Кусовац наводи да су ове слике највероватније настале у периоду од 1906-1912. године. У прилог томе говори занатска перфекција, светлији колорит и извесна декоративност у изразу, што је карактеристично и за Јовановићеве велике композиције као што су “Женидба Душанова”, “Таковски устанак” или “Душанов законик”.

ПАТРИЈАРХ У МАЈУ НЈЕГОВО преосвештенство владика сремски Василије планира да у мају наредне године освешта обновљени саборни храм у Карловцима. Том великом духовном догађају присуствоваће цео Синод СПЦ, предвођен патријархом српским Иринејом, а драги гост, највероватније ће бити руски патријарх Кирил.


Кусовац сматра да је уговор за извођење карловачких слика склопљен више година пре њиховог настанка, још за време патријарха Георгија Бранковића на шта указује и патријархов портрет у лику Стефана Дечанског на северном трону цркве.


Академик Дејан Медаковић записао је да се у неким од ових дела може приметити утицај назаренских асоцијација, поготово у “Беседи на гори”, која се одликује светлим колоритом и дидактичком наративношћу.


- Читав Јовановићев црквени опус није проистекао из значајнијег уметничког истраживања и промишљања. Сликар је желео да покаже да је способан да ради у духу савремених уметничких тенденција, али се ове тежње састоје из занатске бравурозности и форме, а недостаје им модеран начин размишљања - забележио је Медаковић.


Постоји и верзија да је Јовановић заправо ових девет дела најпре урадио за цркву Светог Ђорђа на Опленцу, задужбину краља Петра Првог Карађорђевића из 1910. године, али те слике, наводно, нису биле по вољи краља. Велики сликар се, кажу, љутнуо и одлучио да ова платна дарује сремскокарловачком храму.


Како год да је било, сигурно је да ће ова својеврсна изложба Јовановићевих дела у Саборној цркви и убудуће побуђивати велику знатижељу бројних верника, али и љубитеља уметности, који походе Сремске Карловце.