РОМАН „Дабогда те мајка родила“, чије је српско издање у среду потписивала читаоцима у Београду, списатељица Ведрана Рудан ће у Хрватској промовисати 7. маја, испред старачког дома на Иблеровом тргу.
- Сви који се буду нашли тамо, а имају преко шездесет година, добиће један примерак на дар јер је књига, на неки начин, и о старости, па нека и хрватски старци добију коначно нешто на поклон - каже Ведрана, и одмах открива и другу велику тему свог романа. - Било је право време да напишем књигу о односу мајке и кћери јер је моја мајка умрла, а док је била жива нисам се усуђивала мислити о томе. Међутим, сада је моја највећа противница умрла и - рећи то је, наравно, нефер са моје стране, али ја се заиста осећам слободно.

* Бројне институције које се баве проблемима насиља у породици најмање помињу саму жртву. Да ли је у институцијама решење?
- Све је то шминка. Не недостаје нама више кућа - нама треба мање насилника. Жртве не треба стамбено збринути. Мушкарци који владају светом знају шта је решење али се праве глупи, јер су сви насилници: и председник државе, и миротворац из Шведске који долази овамо да држи предавање о демократији... Сви они код куће силују, убијају и пребијају жене. Мушки став је мачији став, лављи став, медвеђи став, они су животиње, то се не може суштински променити, само законом. Ми то треба да спознамо и саме учинимо нешто за нас, али све док светом владају мушкарци и све док жене не почну убијати, враћати истом мером - закони се неће променити.
* „Продужавање људског века је убијање људи у најбољим годинама“, каже јунакиња ваше књиге, која открива прећуткиване стране „продужене старости“.
- Старост је табу тема. Старци су свети. „Само да су живи и здрави!“, а једва да су живи, док здрави нису уопште. Не смеју ти изазивати гађење које изазивају код свих, јер у њима видимо трулеж у коју ћемо се сви претворити. Велики проблем наше културе јесте што нам нико није рекао да смо смртни. Мислим да продужавање људског века сигурно није благослов, већ иживљавање медицине над човеком који се не може одупрети, прљави посао индустрије лекова - продужити живот тако да годинама лежиш у старачком дому - не знам коме то одговара. „Кад имаш 60 само је мртва мајка добра мајка“, каже једна јунакиња моје књиге.
* И „само је мртав отац добар отац“?
- Наравно. Моја књига позива жене да признају да не воле своју мајку, да признају да имају оца силоватеља, да кажу себи: само ако се будеш борила против тога, па и по цену да изгубиш кућу, децу, стан, наћи ћеш слободу. Једино ако су слободне, пре свега од мисли да су грешне, жене могу учинити нешто за себе. Ово није мој позив на насиље већ на препознавање друштва у ком живимо.
* Може ли се побећи од мртвих оца и мајке - пита се јунакиња књиге.
- Не може се побећи од родитеља. Можда је лакше побећи од живих него од мртвих, јер мртви родитељи су стално са тобом. Мајка је у мени и стално ће бити са мном - као жалост, бес, или осећај кривице. Она ме стално гледа и стално има став. И баш због потребе да на неки начин побегнем од ње, написала сам ову књигу. Рекла сам себи: „Том књигом ћеш се опростити од мајке“, моја књига ће бити њен дефинитиван погреб. Међутим, нема шансе.
Окружење нам даје право да мрзимо оца, он је увек инкарнација насилника, нико се не чуди оцу убици. Ако мрзиш оца, живог или мртвог, не осећаш се кривим, мржња према њему је легитимна, али мржња према мајци није. Мрзети мајку, светицу, инкарнацију добра - то је злочин. Зато је однос кћери према мајци увек однос велике кривице. Ја сам женама хтела рећи да мржња према мајци није злочин него нормално стање.
* Какве су прве реакције на вашу књигу? Очекујете ли реакцију цркве?
- Мислим да сам начела врућу тему, али на други начин. Све моје књиге су биле и одобраване и пљуване, а ова је наишла на тако масовно одобравање да је то застрашујуће. Ово је дефинитивно моја најпровокативнија књига, без упитника, а по реакцијама видим да то уопште није само моја прича.
Мислим и да Католичка црква не брине о односима у породици осим на нивоу проповедања и заповедања. Тренутно та црква у свету има пречих брига: на пример, проблем силовања мале деце, и сасвим сам сигурна да, овај пут, неће ништа мислити о мојој књизи.      

РЕВОЛУЦИЈА
* КОЛУМНА о вандалима на митингу за Косово као „жртвама колонизације“ изазвала је у Србији полемике?

- Политици одговарају дивљаци на стадионима, то насиље држава држи под контролом. Ови „хулигани на цести“ су препознали правог непријатеља: међународне корпорације које нам продају тезу да ниси човек ако не носиш „најк“, а нуде плату од 100 евра. У Хрватској људи раде по три-четири посла, па немају времена за револуцију.

ВЕЛИКИ ЛАЗА
- ЗА МЕНЕ је велики српски писац Лаза Лазаревић, он је мој најдражи писац, човек о ком свет ништа не зна, јер је писао на малом језику, а који је о Србији данас све рекао пре ко зна колико година. Не знам зашто га коначно не преведу на латиницу да га цео свет разуме. Ко зна кад је он шта ће се све десити хрватским, српским и босанским ветеранима, који су дали своје ноге и руке да би петоро разбојника владало и нашом и вашом земљом.