Велики јубилеј, 150. годишњица од рођења једног од највећих српских сликара Паје Јовановића (1859-1957) биће завршен изложбом “Између естетике и живота: представа жене у сликарству Паје Јовановића”, која ће бити отворена у петак увече у Галерији Матице српске у Новом Саду.
Поставка од 52 позната Јовановићева дела, која ће у галерији најстарије културне и научне установе у Срба бити отворена до 6. јуна, приказаће га као сликара жена у различитим интерпретацијама - актовима, портретима, митолошким и оријенталним композицијама и у разноврсним техникама - прецизним уљаним сликама, слободним скицама, дескриптивним цртежима.

- Уочавајући представу жене као феномен присутан у његовом целокупном опусу, одлучили смо да свој допринос обележавању јубилеја усмеримо на представљање те теме и пружимо различита тумачења овог феномена - објаснила је Тијана Палковљевић, ауторка изложбе и управник Галерије Матице српске. - Изложби је претходила збирка текстова многих стручњака музејских и образовних институција, коју су на најразличитије начине приступили овој комплексној тематици.
У намери да се што потпуније прикажу разноврсни тематски и естетски проседеи у представама жене, дела Паје Јовановића подељена су у пет целина.
Сегмент “Реално и иреално” окупио је актове и митолошке композиције, настале у прве три деценије 20. века - наге богиње “Дијана”, “Афродита”, “Акт у високој наслоњачи”, “Купачица” и друга позната дела. Портрети омиљеног сликаревог модела, супруге Хермине-Муни Даубер сабрани су у целини “Лепа, лепша Муни”, док су чувена платна на којима се налазе краљице Драга Обреновић и Марија Карађорђевић, Теодора Дунђерски и друге даме високог друштва окупљени у део “Лепота, луксуз и колекционарство”. Познатна платна “Кићење невесте” и “Борба петлова” и друге слике балканских жена, отварају одељак “Гламур фолклора”, а група портрета његове породице окупљена је у “Естетику реалног живота”. У посебном поглављу “Испред естетике” налазе се скице и цртежи, ослобођени терета приказивања јавности, који су претходили познатим делима.
- Јовановић је, као следбеник академског реализма, прихватио кантијанску естетику лепоте да уметност мора пре свега бити лепа а то се можда најбоље види на представи женског тела, које је савршених пропорција - истиче ауторка изложбе.
- Кроз приказивање своје супруге, чији је лик на многим актовима и богињама, славни сликар је указивао на свој високи друштвени положај. Сликањем портрета угледних дама тога врема на маестралан начин уклопио је свој естетски поглед са жељама наручилаца.

ВЕЗА СА МАТИЦОМ
Веза Паје Јовановића и Матице српске дуга је готово колико и јубилеј који се обележава. На самом почетку уметничког пута, 1877. године Јовановић је конкурисао за једну од стипендија Матице а добијена средстав из Фонда Гавре Романовића омогућила су му да започне школовање на Ликовној академији у Бечу.

“ИГРАЧИЦА”
ЛАЈТМОТИВ изложбе је чувена слика “Играчица” која сублимира све Јовановићеве представе жене. Она је акт, портрет и његова супруга Муни.