ЗА њега је речено да укида разлику између живота и театра и као мало ко чини да се представе памте: оставио је потпис на око 300 сценографија, преко стотину костимографија, добио четири Стеријине награде и два признања за животно дело. У прошлој сезони имао је београдске четири премијере

("Фигарова женидба и развод", "Тартиф", "Фалсификатор" и оперу "Вертер"), а у иностранству три - у Софијској опери "Лакмеа" Леа Делиба и Пучинијев "Турандот", у Националној опери у Острави (Чешка) Пучинијеву "Ластавицу" ("Ла рондине"), а остварио је и велику самосталну изложбу сценографија и костимографија (оригиналне скице и фотоси реализација) у Градској галерији у Братислави.
Миодраг Табачки, редовни професор на ФДУ (и гостујући на неколико универзитета у свету), дао је печат многим позоришним остварењима не само широм бивше СФРЈ него и Белгије, Италије, Словачке, Бугарске, Чешке... Маштовит, образован, однеговано ексцентричан - Табачки је познат по раскоши (и идејној и материјалној) у уметничком изразу. Зато је и прави саговорник на тему колико (и како) се економска криза одражава у театру.
- Ако се негде може превазићи финансијски проблем или теснац, онда је то у позоришту! - каже наш угледни уметник. - Ту је могуће борити се дрвеним мачем, како каже Лјубомир Симовић у "Путујућем позоришту Шопаловић". Могуће је направити замак од текстила, костим од хартије и инвенцијом и маштом победити немаштину... А с друге стране, постоје позоришне представе које нас задовољавају управо скупоћом и гламуром, али друге врсте. Препознајемо раскош, што такође може да задовољи око гледаоца. Зависи и од саме публике: њених склоности, очекивања, образовања. Наравно, и од самих креатора представе који могу да наметну визуру из које желе да публика посматра оно што су урадили.
* А све то у околностима рецесије?
- Сасвим је извесно и приметно да се немаштина чак и не прикрива маштовитим, а јефтиним решењима. Чест је случај, готово помодан, да се представе играју у празним, па и неназначеним просторима. Сценографија је све чешће нешто што остаје на публици да замисли на основу саме игре, односно глумачке радње. Не мислим да је то лоше, уколико гледаоци имају прави доживљај. Но, постоје жанрови и комади који се веома базирају на визуелној компоненти коју ми публици морамо понудити. Некада је потребно показати раскошни замак, а некада је ефекат већи ако га склонимо и тиме публици омогућимо да га измашта.
* Како сте ви то решавали?
- У представи "Лет у место" Горана Стефановског, коју сам пре неколико година радио у Скопљу, радња драме се дешава у манастиру. Током комада се сликају фреске, али је технички и финансијски било сувише захтевно сликати их пред публиком. Моје решење је било једноставно: зид на коме се оне сликају, "поставио" сам изнад порталног моста тако да публика није видела фреске већ само сликаре на мердевинама. Претпостављам да су их маштовитији гледаоци много лепше замислили, него што би им ми показали.
* Због чега се ваше сценографије тако дуго памте?
- Мислим да су моја решења остала у сећању јер су увек била у директној повезаности са комадом - моја реплика на текст. Да би се сценографија запамтила мора имати појачање, јер сама по себи није довољна. Мора веома да одговара и буде синхронизована са идејом представе, дакле суштином комада.
* Уз Академију примењених уметности завршили сте и студије архитектуре. Колико вам је то користило у сценографији?
- Уколико владате архитектуром, то је од велике помоћи. Не само кад се ради о познавању стилова и конструкција: начин мишљења који се формира на техничким факултетима више је него драгоцен ако се примени у креирању визуелне компоненте представе.
* Крију ли ваши радови неки детаљ који се понавља?
- Нисам добар аналитичар сопственог дела, али је Јован Ћирилов приметио да је небо честа инспирација у мојим сценским просторима. А ја, опет, имам утисак да сам више пута био инспирисан таласом: понекад је он био вајан као на барокним минијатурама, некад линеарно реализован у неонским цевима, а понекад чак и црвен. Сваки пут, другачије пројектован, имао је другачије значење.      

НАЈЈЕФТИНИЈА
* Најјефтинија сценографија?

- Једна од мени најдражих је Сингеров "Демон" у Народном позоришту. Ту је сценографија, с обзиром да је служила и као гледалиште и као позорница, била финансијски занемарљива ставка. Седамдесетих година имао сам искуство да у изгорелом сплитском позоришту "поставим" публику на сцену, а као гледалиште и већ готову сценографију користим салу и ложе. Било је то за представу "Макеланђело" Мирослава Крлеже, а од пресудне важности је била инцијатива маштовитог редитеља Лјубише Ристића. Није до сценографа да ли ће нешто бити велико или мало, скупо или јефтино.

НАЈСКУПЛјА
* Која је ваша најскупља сценографија?
- "Горски вијенац" у Црногорском народном позоришту! Срећна околност је то што ју је произвођач (Комбинат алуминијума) спонзорисао. Ова представа је пример испражњене сцене, али у једном скупоценом оквиру. Алуминијум је потпуно одговарао потреби редитеља који је желео да се све дешава у хладном, сакралном простору.