У ЧЕТВРТАК се отвара обновљени легат Паје Јовановића (1859-1957) за званице, а од 16. октобра и за публику. На четвртом спрату у Улици краља Милана 21 у пространом грађанском стану делимично је рестаурисан бечки атеље нашег сликарског великана, чији јубилеј - 150 година од рођења - је обележио ову годину. У остале четири собе су постављене слике и један ренесансни дрвени портал - а све је заправо легат који је сликар још 1952. завештао Музеју града Београда. Тачно пре четири деценије Београд је стан у Краља Петра доделио легату.

И данас на актуелним аукцијама најскупље продавани српски сликар, у животу авантуриста који је пропутовао добар део света од Кавказа и Африке, стигао је и до Америке - Паја Јовановић је овим легатом поново међу Београђанима. Обнова је коштала три милиона динара. Осавремењена је расвета, рестаурисане слике, рамови, намештај - заправо цео амбијент отменог стана на четвртом спрату који никад није припадао Јовановићу, а до кога се стиже старим лифтом у који стају две особе.
У соби која представља делимичну реконструкцију бечког атељеа је чувени салон који се често може препознати и на Пајиним сликама, као рецимо ампир столица која се види на портрету његове жене Муни. У тој су соби слике које су стајале и у његовом бечком атељеу. Ренесансни портал је тек један мали фрагмент који је остао од Паје Јовановића колекционара. Наиме, сходно моди ондашње више класе и отмени, богати, дворски сликар Европе - Јовановић колекционирао је безмало све. Али све оно што је сакупљао седам деценија, опљачкано је из његовог бечког стана и атељеа током Другог светског рата. Новитети легата су два портрета, два градоначелника Београда: Војина Ђуричића и Владе Илића. Иза стакла којим су закривена једна двокрилна врата постављена је графика, својеврсна “репродукција” слике за којом се годинама трага. То је “Фурор Теутоникус” графика настала по истоименој слици из 1899. Слика је била излагана у Америци 1904.године и тада јој се губи траг.


НАЈСТАРИЈЕ СЛИКЕ
МЕЂУ сликама у легату су оне најстарије које је Јовановић насликао одмах по завршетку академије: “Огњиште” из 1883. и “Унутрашњост млина” из 1885. Али, ту је и пејзаж са Кавказа на који је непланирано одлутао 1886, затим “Црногорска крчма”...