ИЗЛОЖБОМ "130 година српско-турских ратова", Војни музеј у Београду 22. августа обележиће исто толико година свог постојања. Давне 1878. године, после Берлинског конгреса, истог тог августа када је кнез Милан Обреновић прочитао прокламацију независности, донео је и Указ о оснивању ове културне институције. Тиме је устоличио место, које од почетка свог века постоји у недрима Калемегдана, а стоички чува све бурне године српске историје, страдања и успехе нашег народа, обојене духом свих владајућих династија и идеологија.

Прича о двогодишњем рату у овој поставци, која траје до краја септембра, приказана је кроз више од 150 предмета. Они су махом власништво Војног музеја, док је један мали, али важан део, "позајмица". Нека дела међу њима и нису често излагана, па су за ову прилику изашла на светлост дана из таме музејских депоа. Виши кустос и ауторка изложбе, Анђелија Радовић, како каже, око годину дана је припремала поставку сачињену од војничких застава, униформи, личних предмета бројних команданата, одликовања, као и уметничких дела која приказују портрете војсковођа и самих дешавања.
- Замислили смо да изложба прати сва ратна збивања, па ће се у, назовимо га уводном делу, наћи прокламација Михаила Обреновића о преузимању српских градова од Турака 1867. године. Затим приказивање устанка 1875. године у Херцеговини и Босни, који су Србија и Црна Гора тајно помагале, да би наредне године ушле и саме у рат против вековних властелина. Следећа поглавља изложбе су управо о српско-турским ратовима. Осим свега што је било елемент борбе, ту је и списак српских жртава, да се никада не забораве - прича Радовићева.
Многобројне предмете који сведоче о овом времену, због осетљивости материјала, било је тешко сачувати. Међу њима и војничке униформе, чијих оригинала скоро и да нема, сем једне која је припадала генералу Ђури Хорватовићу. Ипак, осим ове, на изложби ће се наћи и униформе српског, руског и турског официра, чије реконструкције су специјално за ову прилику израђене, као и одећа српског народног војника, чију "копију" су имали одраније. Према речима Радовићеве, о томе колико је војничка застава била светиња говори и тај пример, да иако су осетљиве на пролазност, из тог периода је сачувано седам оригиналних - српских и добровољачких. Насупрот ових крхкијих успомена, одликовања и лично наоружање ратника сачувано је у већем броју.
- Изложена ће бити сабља Живојина Мишића, тадашњег питомца 11. класе Артиљеријске школе (будуће Војне академије), као и лична документа Степе Степановића из исте класе - да се види како су се калили у овом рату. Моћи ће да се виде и одликовања генерала Јована Белимарковића и Михаила Срећковића, као и сабља генерала Фрање Заха и Милоша Васића. Занимљива ће бити и реконструкција сцене алексиначких ровова, која је осмишљена да привуче све генерације.
Изложба "130 година српско-турских ратова" делић је извучен из ризнице коју Војни музеј поседује. Овај "чувар" нашег националног идентитета може се похвалити са више од 30.000 тродимензионалних предмета сврстаних у 10 збирки. Пуковник Мирослав Кнежевић, директор музеја, посебно истиче додатну колекцију са осамдесетак хиљада негатива и фотографија, којима је ратовање забележено из другог угла, а нарочито добро "покривен" Први светски рат.
Само током манифестације "Ноћ музеја" њиховим одајама прошло је 15.000 људи. Приметно је више и странаца. Наш Војни музеј одлазио је и ван граница Србије, почев од 1907. године када је учествовао на Балканској изложби у Лондону, а стигао је и до Париза, Берлина, Милана, Будимпеште и Софије.

АУТОМОБИЛИ ВОЈСКЕ
ПОСЛЕ прославе, у музеју настављају са изложбама. За септембар је планирана поставка "100 година аутомобилизма у Војсци Србије", а експонати ће бити у - калемегданским рововима.
- Не само то, већ ћемо наставити са комплетирањем артиљерије, оклопних возила, ракетних система... у нашој, практично засебној поставци, која опасује зграду музеја. Прикупљамо наоружање које се избацује из система ВС, пратимо стање на тржишту колекционара - испричао нам је пуковник Кнежевић.
У октобру ће бити и "домаћини" Војно-техничког института, а у новембру, у сарадњи са Француским културним центром, имаће изложбу посвећену потписивању првог мировног уговора.

ПОРУШЕН
ОД оснивања до данас, Војни музеј се налазио на Београдској тврђави, у природном амбијенту за једну овакву установу. Најпре је био смештен у једном малом објекту у којем је и отворена прва музејска поставка 1904. године. Како је у Првом светском рату, 1915. године порушен, много је времена прошло да се "опорави". До тада је "боравио" у згради где се налази данашњи Градски завод за заштиту споменика, до 1956. године. Од тада је у данашњој згради, која је најпре зидана за намене Војногеографског института. За музејске потребе коначно је адаптирана 1961. године.

ДОПРИНЕЛИ И ДРУГИ
ИЗЛОЖБУ "130 година српско-турских ратова" употпуниће и нека уметничка дела која су овом приликом позајмљена из других културних установа. Тако ће посетиоци моћи да виде мундир кнеза Милана Обреновића, који припада Историјском музеју Србије, као и два вредна уља (портрет генерала Хорватовића и јаворског јунака Илића, аутора Стеве Тодоровића) и олеографију из Народног музеја Београда. Свој допринос пружили су и Галерија САНУ портретом архимандрита Нићифора Дучића и Народни музеј из Чачка допремајући сабљу генерала Косте Протића. Такође, и Народна библиотека Србије и једна галерија из Беле Цркве имаће удела на овој изложби. Надлежни у музеју истичу да захвалност дугују и сектору за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике.