Супруга познатог сликара Петра Лубарде, Вера Лубарда после дуже болести преминула је у петак у Ургентном центру у Београду. Последње године живота провела је у Прихватилишту за одрасле у Кумодрашкој улици. Пошто је умрла у Ургентном центру, обдукција је, због компликоване процедуре, урађена тек у понедељак. Претпоставља се да су јој ослабили плућа и срце, али док не стигну резултати, о узроцима може само да се нагађа. Сахрана ће се одржати у среду (14 часова) на Лешћу, а Скупштина града Београда преузела је на себе све обавезе.

Страхиња Секулић, градски правобранилац, рекао нам је да више не постоје законске препреке да се уђе у кућу Петра Лубарде на Дедињу, коју је Вера 1974. године завештала граду. Папири казују да се у њој тада налазило више од 130 сликаревих платна и цртежа. Али, Вера Лубарда је, у пар наврата, признала да је преостало само десетак слика. Мистерија око заоставштине биће решена тек кад се уђе у руинирану зграду у Иличићевој 1.
- Учинићемо све што је у нашој моћи да се Вера Лубарда сахрани достојанствено, како и заслужује - каже Горица Мојовић, потпредседник Скупштине града. - Сада није време, а није ни људски да се говори о легату. Нјиме ће се, кад за то дође време, бавити наши правници.
У Прихватилиште Вера Лубарда је ушла присилно, психички растројена и нарушеног здравља. Одбијала је лекарске прегледе и хоспитализацију.
- Прихватала је само помоћ неговатељица и медицинских сестара које су је пресвлачиле, а лекове је узимала на своју руку - каже Првослав Николић, заменик директора у Прихватилишту за одрасле.
Време у Прихватилишту Вера је проводила усамљенички. Није желела да се сретне са комшијама, пријатељима и новинарима. Са њом су покушали да ступе у контакт антиквари, колекционари и "сумњиви типови" за које се претпоставља да су последњих година од ње куповали слике њеног супруга. Једино је прошлог лета прихватила да се види са Петровим синовцем који живи у Канади и са његовом сестром Вјером, која борави у Израелу.
- Чуо сам да је била у доста лошем стању - каже адвокат Павловић. - Колико знам, кућа у Иличићевој улици припада граду, а не знам ко ће бити власник остале имовине. Нисам био Верин пуномоћник, обилазио сам је као пријатељ.
Према речима њених познаника, Вера Лубарда је била чудна жена. Годинама уназад живела је иза велике ограде, одвојена од комшија, а од радозналих посетилаца бранила се огромним ланцем на капији. Сама је говорила да је бирала са ким ће да разговара, кога да виђа. Дела свог покојног супруга Петра љубоморно је чувала. Упућени тврде да је многа и продала како би преживела. Нудила их је у бесцење, а препродавци су на њеној беди зарађивали.
Након што је смештена у стационар, кућа породице Лубарда је била запечаћена. Од тада се спекулише шта се крије иза натрпаног смећа. Готово је сасвим извесно да је сликарева удовица годинама продавала парче по парче заоставштине.
У години када се обележава стогодишњица рођења Петра Лубарде, његова супруга умрла је међу бескућницима, кућа где је стварао готово се руши, а слике се расуле којекуда...