У САЛОНУ Народног музеја у Зрењанину, у среду у 19 часова свечано ће бити отворена изложба сценографских и костимографских скица, фотографија декора и костима, фотографија представа и дигиталних отисака Миодрага Табачког, уметника који "укида разлике између позоришта и живота".

- Изложба има неколико разлога. Овај салон тренутно је један од најбољих простора за излагање код нас, зрењанински Музеј се проширио и сада има фантастичне програме, а ја, иначе, имам потребу да свој рад представим што комплетније, на приступачан и адекватан начин - каже Табачки у разговору за "Новости". - За Зрењанин сам и сентиментално везан. Ту сам завршио основно школовање и започео каријеру - први професионални наступ имао сам у представи "То се никад не зна" Бернарда Шоа, у режији Лјубише Ристића, а релативно скоро, у зрењанинском позоришту, с редитељем Егоном Савином радио сам представу "Херој нације".
За две недеље, Табачког у Софији очекује гала премијера опере "Турандот", у режији Пламена Карталова (копродукција бугарске Националне опере и Јапана), која ће од јесени кренути на турнеју у више од 10 највећих јапанских сцена, а током априла и две значајне домаће премијере - балета "Лабудово језеро", у кореографији и режији Владимира Логунова, у Српском народном позоришту у Новом Саду, и Молијеровог "Тартифа", у режији Егона Савина. Ова представа биће приказана у склопу прославе јубилеја, 60 година Југословенског драмског позоришта.
* Једна од ваших последњих сценографија у ЈДП-у, "Мизантроп", била је на сцени оне ноћи када је ово позориште горело. Има ли неке симболике што се ту враћате у години јубилеја, заједно с Молијером?
- "Мизантроп" је био не само једна од последњих него и мојих најдражих сценографија у каријери, а након тога, у новој згради ЈДП-а пре пет година радио сам само Шекспировог "Млетачког трговца", такође у режији Егона Савина. Наравно, радује ме ова сарадња, како због екипе коју познајем, тако и због чињенице што је "Тартиф" толико актуелан и данас. Међутим, не могу да откривам како ће бити "спакован" - мислим да је довољно актуелан и када се "заодене" у историјско рухо, као што је актуелан и као савремена тема у окружењу савремене естетике. Верујем да ће моја сценографија "Тартифа" одговарати комаду који је Молијер написао, а исто тако и данашњој публици која га гледа, а то значи да нећу избегавати историју и стил, и инсистирати на нечем што је савремено. Јер, не мислим да је интригантност представе ван самог комада - она је у комаду, и ми ћемо га тешко учинити незанимљивим било чиме, зато што он, просто, у сваком тренутку интересује све генерације.
* Познато је да волите балет, да сте често ангажовани у балетским представама, и да сте, на пример, радили сценографије за неколико "Лабудових језера". Постоји ли у вашој уметности проблем "понављања"?
- "Лабудово језеро" радио сам прво као школски рад, на Факултету примењених уметности, затим у Балету ХНК-а у Загребу, где је донедавно играо, и у Лјубљани, у Цанкарјевом дому. "Лабудово језеро" у СНП-у је, наравно, другачије него што су била претходна. Смењује се сензибилитет позоришне публике, а и нас који радимо представе, тако да ће ово бити једно ново "Лабудово језеро". Међутим, и овог пута, као и до сада, трудим се да испоштујем, што није лако, музику која је романтичарска, либрето који није из времена романтизма, пуно је старији - то је, заправо, једна средњовековна прича о лабудовима и принцезама, као и кореографију која је класична, и којој треба изаћи у сусрет. То су нека начела којих сам се придржавао и раније, и надам се да ће и ово решење у неком смислу бити ново. А све се може другачије прочитати и видети, сваку представу коју сам радио могао бих да радим поново и да не будем оптерећен оном претходном, само уколико прође одређени временски период и уколико се успостави дистанца.
* Добили сте највећа интернационална и домаћа признања, предавач сте на светским универзитетима, критике које прате ваш рад процењују да ваше сценографије често више говоре и од саме представе. Може ли, уистину, сценографија да "каже" више од режије и од глуме?
- Визуелна компонента је веома моћан сегмент сваке представе, јер просто рачуна на огроман простор и површину, које, ако правилно и добро искористимо, могу да направе значајан и често доминантан утисак. Може да се деси да понекад неко ишчита нешто више од редитеља, и могуће је да се то тада да и приметити. Просто, редитељ координира све сегменте представе, и не мора његов рад са глумцима да буде једнако успешан као рад са сценографом или костимографом. Неки пут се сценографско или костимографско решење наметне као посебан квалитет, што, понављам, не мислим да треба да буде лоше. Не морамо сваки пут сви бити уједначени, и зашто не, некада се представа дојми и разуме по једној компоненти која не мора сваки пут бити начин на који је нека реч изговорена.

НАЈ МУШКАРАЦ
* Сценографи су, углавном, уметници "иза завесе", ретко кад се догоди да неко постане популарна јавна личност. Чему можете да захвалите то што сте се и ви нашли на листи "100 Нај мушкараца" у Србији?
- Стварно сам био врло зачуђен због тога, припадам људима који нису много јавно експонирани, а и поред те чињенице неко је успео да ме запази и издвоји. Имам утисак, без обзира на различите људе који су ушли у категорију "Нај мушкараца", како по професији, годинама, изгледу, имовинском стању..., да је, у суштини, професионални успех био нешто што је основно. Драго ми је да и професије које нису планиране за насловне стране омогуће понеком да изађе из "анонимности".

ДВА ВЕКА
* Монографију "Миодраг Табачки" амерички Институт за позоришну технологију наградио је Златним печатом. Ипак, чињеница да сте власник монографије говори и о броју ваших година?
- То је апсолутно тачно, и то је уједно и разлог што кријем године кад год могу. Зато највише волим да одем у дискотеку која има добар "лајт шоу". Онда ме процене за 15 до 20 година испод. Дуги низ година, колико се бавим овом професијом, чињеница је да сам радио четири норме у свакој сезони, и при том сам био и у радном односу. Дакле, ако сам радио за четири човека по 35 година, онда значи да имам 150 или 200 година, и некада се тако и осећам.