ОТКРИЋА бројних бакарних предмета и пећи, током петонедељних истраживања археолога прокупачког Народног музеја Топлица и Народног музеја из Београда, на локалитету винчанске културе у Плочнику код Прокупља, могу променити досадашња схватања људуске прошлости. Према речима Јулке Кузмановић– Цветковић, музејског саветника, пронађени предмети указују на употребу метала знатно раније него што се то до сада веровало, односно да је и у неолиту коришћен бакар.

- Током последњих ископавања откривен је објекат величине 40 квадрата који је представљао радионицу бакра, или је био стамбени објекат у коме се бакар прерађивао као нека врста кућне радиности - појашњава Јулка Кузмановић-Цветковић. Откривени објекат је био срушен и претходно спаљен, а предмети пронађени у њему, према досадашњим сазнањима, представљају такозвану градачку фазу винчанске културе, на прелазу из шестог у пети миленијум пре наше ере.

Поред посебно интересантног бакарног длета, пронађено је десетак посуда, ћупова, великих здела, вангли, што указује да се ту дешавао металуршки процес. Лјуди су још у неолиту, тражећи сировине за камено оруђе, пронашли руду бакра и почели да производе предмете од ње. Тиме су генерално померена досадашња сазнања, јер се веровало да постоји неолит као млађе камено доба где се глачани камен користио као алат, а да се тек у енеолиту користио бакар. Локалитет Плочник заправо указује да се упоредо са каменим оруђем користио и бакарни алат. Проналазак бакра значио је прекретницу, јер су алатке могле више и дуже да се користе, објашњавају музејски саветници Јулка Кузмановић-Цветковић и Душан Шљивар из Народног музеја у Београду.

Последња у низу истраживања на локалитету у Плочнику, откривеном још 1927. године, била су и најуспешнија, јер је први пут откривена грађевина са целокупним инвентаром. Хемијска анализа, која ће уследити, треба да покаже одакле се допремао бакар, односно где су се налазили бакарни рудници.


РУДНА БОГАТСТВА

- Геолошка подлога овог краја, који заправо представља "једну велику бакарну жицу" од Тиовца, села иза Куршумлије, па до Копаоника, указује на неистражена рудна богатства - истиче Јулка Кузмановић-Цветковић, наглашавајући да се претпоставља да Топлица располаже великим ресурсима.


ИСТРАЖИВАјА

Археолошка истраживања у Плочнику, једном од највећих локалитета не само у Топлици већ и овом делу Европе, финансирало је Министарство културе, док је пре почетка овогодишњих истраживања георадарска испитивања локалитета обавио Влада Милетић са локалитета Виминацијум.