СТАНКО Војводић под старе дане латио се озбиљног и одговорног посла. Овај крепки осамдесетдвогодишњак, иначе професор историје у пензији и један од најомиљенијих предавача у чувеној кикиндској Гимназији, четири и по године листао је стару литературу, пожутела документа у архивама, изанђале књиге у библиотекама. И написао код нас прву, јединствену, књигу - „Речник славизама у румунском језику”.
Вредно дело у суседној земљи наишло је међу лингвистима на велику пажњу и - одобравање. Уз одабране речи похвале Војводићевом списатељском првенцу, румунски критичари „замерају” што још више није користио њихове новије речнике и одговарајућу литературу.

ВЕЛИКО НАСЛЕЂЕ
РУМУНИ, иначе, признају тачно 8.259 словенских речи у свом језику, а ја сам их нашао тачно 9.000 - објашњава професор Војводић, уз напомену да је неизмерно захвалан библиотеци у свом граду што му је објавила ову књигу у скромних 200 примерака. - Румуни признају да је у њиховом језику укупно 16 одсто речи које се ослањају на старословенски, руски, украјински, српски, пољски и бугарски језик.

Словени су крајем шестог века у великом броју населили подручје садашње Румуније. Оставили су велико наслеђе у језику, топонимима, ономастици.
- Од топонима, када су реке у питању, издвојио бих називе Беларека, неколико Бистрица, Брзава, Главачок, Јаломица - била Јаловница, Красна, Путна, Трнава, Черна. Ево и назива градова у Румунији: Бистрица, Златна, Липова, Слатина, Трговиште, Чернавода, затим села Бистра, Вербица, Вукова, Драгенешт, Ливада, Радна, Топлица. Јасно је и порекло назива области у Румунији - Долж, Горж, Вранча, Прахова, Трнава. Код Румуна су честа имена Богдан, Влад, Владислав, Дан, Добромир, Драгош, Милош, Мирча, Тихомир. Један од влашких војвода из 15. века био је Раду Празноглава. Служећи се пре свега „Речником модерног румунског језика” и етимолошким одредицама у њему, настојао сам да сачиним речник славизама у румунском језику -
објашњава Војводић, додајући да се словенски утицај у Румунији није ограничио само на језичко поље.
Румунска историографија и лингвистика, наиме, сматрају да је њихов народ у потпуности конституисан тек после мешања са Словенима. Румуни су, значи, као народ у потпуности изградили сопствену посебну цивилизацију и културу тек када је основном ђачко-романском елементу придодат словенски елемент. Словени су у највећој мери прешли територију садашње Румуније и настанили се јужно од Дунава.

ОСТАЛЕ СУ РЕЧИ
ОНИ који су застали у сеоби мешају се с романизованим потомцима Дечана и бивају, од затеченог многобројнијег становништва, до краја десетог века, потпуно асимиловани. Словени су, дакле, нестали на том простору. Остале су речи као драгоцен белег једног давног и бурног историјског периода, које је у своју вредну ризницу с корицама сместио вредни Кикинђанин Станко Војводић.
Румунској историографији познато је да је, после словенског покоравања аутохтоног становништва, пре и у доба настанка првих румунских држава Влашке и Молдавије, реч „Румун” није означавала само етничку, него и социјалну припадност - некога потчињеног, зависног сељака. О томе сведоче бројна документа.
Према писаним траговима из 15. и 16. века зависни сељак се назива и - Влахом. Професор Војводић указује на још једну занимљивост: после покрштавања Срба и Бугара и увођења словенског језика у цркву, исти језик је прихватила и црква на територији данашње Румуније - захваљујући владајућем слоју који је био словенски.
Из цркве су словенски језик и писмо пренети у дворске канцеларије Влашке и Молдавије. Словенски је био званични језик у румунским земљама све до 17. века, док је ћирилица све до 1860. године била званично писмо само у Румунији. Прве штампане књиге у Румунији настале су почетком 16. века. Штампао их је у Влашкој, на словенском језику и ћирилицом, монах и мајстор Макарије из ободске штампарије Црнојевића.

СУДБИНА

СТАНКО Војводић имао је 24 године, када је проглашен информбировцем. У страху од хапшења, из Кикинде је побегао у Румунију. Шест година се, прича, задржао у суседној земљи. Био је радник. Све време марљиво је учио румунски језик. Када се вратио у домовину скинута ку је идеолошка анатема државног непријатеља. Стекавши факултетску диплому, определио се за просвету.