"СРП­СКА ен­ци­кло­пе­ди­ја" је то­ли­ко ва­жан про­је­кат нај­ви­шег дру­штве­ног и на­ци­о­нал­ног зна­ча­ја да ни­ко не би смео да му при­сту­па нео­збиљ­но или да га ко­ри­сти за во­ђе­ње не­ка­квих сво­јих "ра­то­ва" чи­је ци­ље­ве јав­но не обе­ло­да­њу­је. Нео­п­ход­но је да се ство­ри хо­мо­ген струч­ни тим ко­ји ће пре­да­но и ти­хо, ра­ци­о­нал­но и ефи­ка­сно од­ра­ди­ти сво­је по­сло­ве и што пре обез­бе­ди­ти ен­ци­кло­пе­диј­ски ре­зул­тат нај­ви­шег ре­да.
Та­ко пра­во­су­ђе др Дра­ган Ста­нић, члан Уре­ђи­вач­ког од­бо­ра из ре­до­ва "Ма­ти­це срп­ске" Срп­ске ен­ци­кло­пе­ди­је, под­стак­нут не­спо­ра­зу­ми­ма, ко­ји, осим што бло­ки­ра­ју рад на ка­пи­тал­ном про­јек­ту, пре­ра­ста­ју у јав­ну рас­пра­ву Че­до­ми­ра По­по­ва, пред­сед­ни­ка УО и чла­на истог те­ла Ра­до­ша Лју­ши­ћа, ина­че, ди­рек­то­ра За­во­да за удж­бе­ни­ке и на­став­на сред­ства. Др Ста­нић свој суд о "про­бле­ми­ма" на­ста­ја­ња књи­га чи­ја је из­ра­да "за­пе­ла" пре но што је по­че­ла, у раз­го­во­ру за "Но­во­сти" обра­зла­же:
- Од свих на­ших уста­но­ва Ма­ти­ца срп­ска, у ко­јој Лек­си­ко­граф­ско оде­ље­ње по­сто­ји већ пет­на­е­стак го­ди­на, по­ка­за­ла је да­ле­ко нај­ви­ше ве­шти­не у ор­га­ни­за­ци­ји ова­квих по­сло­ва. По­след­њих го­ди­на се из­у­зет­но успе­шно ра­ди на "Срп­ском би­о­граф­ском реч­ни­ку": пр­ви том је иза­шао 2004, дру­ги је у штам­пи и иза­ћи ће до је­се­ни, а тре­ћи ће би­ти за­вр­шен до сле­де­ће 2007. го­ди­не. Би­о­гра­фи­сти­ка је, да­кле, у Ма­ти­ци из­ван­ред­но ор­га­ни­зо­ва­на. А ка­да се зна да је то ви­ше од по­ла бу­ду­ће "Срп­ске ен­ци­кло­пе­ди­је", он­да за па­мет­ног чо­ве­ка ту не­ма ни­ка­квих ди­ле­ма: ако тре­ба осно­ва­ти Срп­ски лек­си­ко­граф­ски за­вод (а тре­ба, ма­кар не са­да од­мах) тај За­вод би мо­рао би­ти осно­ван у Но­вом Са­ду, при Ма­ти­ци срп­ској.
Ка­ко са­да ства­ри сто­је, то би отво­ри­ло но­ве рас­пра­ве и да­ље ус­по­ри­ло рад ен­ци­кло­пе­ди­је?
- Ако се већ во­де ова­кве јав­не рас­пра­ве, он­да смо ду­жни да пре­до­чи­мо не­ке основ­не чи­ње­ни­це ка­ко би јав­ност мо­гла са­зна­ти за­што се по­след­њих ме­се­ци ма­ло ура­ди­ло на по­сло­ви­ма "Срп­ске ен­ци­кло­пе­ди­је":
Уре­ђи­вач­ки од­бор ен­ци­кло­пе­ди­је са­чи­њен је од пред­став­ни­ка СА­НУ и Ма­ти­це на пр­вој сед­ни­ци одр­жа­ној фе­бру­а­ра. Та­да је фор­ми­ра­на Рад­на гру­па за при­пре­му Спо­ра­зу­ма три­ју уста­но­ва о да­љем ра­ду. Већ на пр­вој сед­ни­ци ака­де­мик По­пов је под­нео пред­лог рад­не стра­те­ги­је али и текст пред­ло­га Спо­ра­зу­ма три­ју уста­но­ва (Ма­ти­ца, СА­НУ, За­вод) ка­ко би се зна­ло ка­кав је удео сва­ког уче­сни­ка овог ва­жног по­сла. Тре­ба­ло је, на­рав­но, да се тај текст до­пу­ни и из­ме­ни ко­ли­ко је то нео­п­ход­но. Ра­дош Лју­шић, ме­ђу­тим, ни­је же­лео ни­ка­кву кон­струк­тив­ну рас­пра­ву не­го је по­ну­дио дру­ги текст пред­ло­га и, при том раз­вио сил­ну ре­то­рич­ку ак­ци­ју ка­ко би се ство­рио ути­сак да ни­ка­кав спо­ра­зум ни не мо­же би­ти по­стиг­нут.
Ко­ли­ко су се пред­ло­зи, ме­ђу­соб­но раз­ли­ко­ва­ли?
- Раз­ли­ке су, за­пра­во, би­ле вр­ло сит­не и ре­ла­тив­но ла­ко ре­ши­ве. Све се то мо­гло по­сти­ћи за не­ко­ли­ко са­ти озбиљ­ног раз­го­во­ра. Је­ди­на не­што круп­ни­ја раз­ли­ка ти­ца­ла се Лју­ши­ће­вог не­при­ста­ја­ња да у Ма­ти­ци срп­ској, као и у За­во­ду, бу­де за­по­сле­но јед­но ли­це ко­је би би­ло за­ду­же­но за ад­ми­ни­стра­тив­но-тех­нич­ке али и струч­не по­сло­ве.
Ко­ји, од­но­сно чи­ји пред­лог је при­хва­ћен?
- У та­квој ат­мос­фе­ри ис­фор­си­ра­них и пре­гла­сних рас­пра­ва из­гу­би­ло се до­ста вре­ме­на - прак­тич­но чи­тав март, април и мај. Та­ко је про­те­кла и дру­га (19. апри­ла) и тре­ћа сед­ни­ца (1. ју­на) Уре­ђи­вач­ког од­бо­ра, али су од­лу­ке, ипак не­ка­ко до­не­се­не. У овом тре­нут­ку има­мо пре­чи­шће­ни текст Пра­вил­ни­ка о Уре­ђи­вач­ком од­бо­ру ко­ји тре­ба ко­нач­но да бу­де при­хва­ћен , Фи­нан­сиј­ски план и план ра­да Струч­них ре­дак­ци­ја. Ства­ри би, нај­зад, тре­ба­ло да кре­ну са мр­тве тач­ке. Ето раз­ло­га да Лју­шић про­ме­ни так­ти­ку и рас­пра­ву са сед­ни­це Уре­ђи­вач­ког од­бо­ра пре­не­се на стра­ни­це но­ви­на.

Но­вац - ма­мац
Да ли би, ка­ко Лју­шић твр­ди, Ма­ти­ца срп­ска не­на­мен­ски тро­ши­ла но­вац?
- Тврд­ња Ра­до­ша Лју­ши­ћа да би Ма­ти­ца срп­ска не­на­мен­ски тро­ши­ла но­вац, не­ма ни­ка­кве ве­зе са ре­ал­но­шћу. Де­вет пу­них го­ди­на био сам се­кре­тар Ма­ти­це срп­ске и знам да се та­ко не­што ни­је ра­ди­ло ни­ти се са­да ра­ди. То је, уоста­лом, ве­о­ма ла­ко про­ве­ри­ти. Ако Лју­шић на­ста­ви са та­квим по­на­ша­њем, до­бро­на­мер­ни, објек­тив­ни и сми­ре­ни по­сма­трач мо­ра­ће да за­кљу­чи ка­ко он, Лју­шић, из не­ког раз­ло­га - по­не­кад отво­ре­но, по­не­кад при­кри­ве­но, али увек же­сто­ко - под­ри­ва про­је­кат "Срп­ске ен­ци­кло­пе­ди­је".