ФИЛМОВИ које је последњих месеци снимао Небојша Глоговац баве се, каже, нашом стварношћу, мада ниједан није засићен политиком и проблемима који су нас оптерећивали последњих година. "Оптимисти", "Сутра ујутро" и "Клопка" баве се причама обичних људи, њиховим личним дилемама и необичним ситуацијама које им се дешавају.

Главни лик који тумачите у "Клопци" представља екстремне емоције у човеку, преиспитивање и поништавање личних норми и морала.
- Најзанимљивије у целој причи за мене је шта би човек све урадио за живот, свој, пре свега, а онда и својих ближњих. Колико одлуке и принципи одједном губе сваку важност. Доживљавао сам и ја ситуације када сам морао да реагујем на начин који ми није својствен, али то су биле много бенигније приче. Када као мој лик у филму морате да одлучите да ли да убијете за живот свог детета, све се мења из основа. То је стање сужене свести које не оставља избор и много места за размишљање.
- Слично је као када се дешава рат. Политичари се договоре да ће сутра да буде рат и онда шта да ради гомила појединаца са свим својим биографијама, емоцијама, жељама...

У којем је стању друштво данас?
- Годинама је разграђиван, рушен и банализован морал. Толико времена сигурно треба да прође да опет у себи препознамо неке вредности које су биле занемарене. Ствари су се много промениле набоље, без обзира на то што смо још далеко од "нормалног" друштва. Има више избора, можеш да изађеш и земље и да пробаш срећу на другој страни. Сигуран сам да је боље. Морамо да сачекамо то неко шире рачунање времена које је задужено за веће процесе над народима, нацијама. Да би нарасла та свест и подигла се на одређени ниво потребно јој је много више година него једном талентованом појединцу.

Ми се на том путу доста саплићемо, што се најбоље види по свакодневном отварању афера, које се за неколико дана забораве.
- Охрабрује што се макар те приче начињу. Пре је било незамисливо да се такве ствари уопште изнесу у јавност. Сада то добије мали одјек, па се заташка. Ми још нисмо дошли ни до духовне ни до материјалне стабилности, да би те ствари одјекнуле као бомба. Да ако неког оптужиш за нешто озбиљно тај сутра мора да иде у затвор.

Или макар да поднесе оставку.
- Још се не види да ти који су били "прозвани" имају макар минимум одговорности. Код нас се то још заснива на селективној глувоћи. Ако хоће да чују да су прозвани чују, ако неће, праве се луди и све прође. Све су то уличарске форе које, ето нажалост и даље пролазе. Без обзира на то, ипак, су се ствари пуно помериле. Лјуди су под мањим егзистенцијалним притиском, некад су размишљали да ли ће да купе хлеб, а не да ли ће и коју књигу да читају или коју ће музику да слушају или иду у биоскоп.

Годинама сте снимали филм за филмом, а онда сте се мало повукли.
- Нисам снимао годину-две. За то време играо сам у позоришту. Ваљда ми нису биле занимљиве понуде. Једно време су биле веома сличне глумачке екипе у којима сам и ја био. Претила ми је опасност да се не понављам, али сам се трудио да глумачким средствима направим разлику између ликова које тумачим.

Ваше колеге све више раде у Хрватској и Словенији.
- Не признајем те географске границе. Ствари које волим и ценим и којима стремим немају ту врсту препреке. Пресудан ми је само квалитет. Било је понуда, нека хрватска серија, али то ме није занимало. Прошлог лета радио сам у Словенији кратки филм "Свадба" Петра Пашића, играо сам мајку младожење.

Значи "пала" је и прва женска улога?
- Јесте то ми је прва главна женска улогу и изгледа ми да сам се добро снашао. Никола Пејаковић игра мог мужа. Ја сам био једна као фина дама, а у ствари сам сељанка пар екселанс. Знам карате имам натприродне моћи. Ма феноменално! Прича необична, занимљива, требало би да се сними и дугометражни филм по томе, али засада нема новца.

Кад смо код новца, да ли планирате, као многе ваше колеге, да постанете и продуцент?
- Размишљао сам и не искључујем ту причу, али знам да би ме то умарало. Горан Шушљик и ја смо покушали да оснујемо продукцијуску кућу, да бисмо реализовали пројекат који желимо. Почиње тражење новца, што је сморно, непријатно и у мени се нешто буни. Али, пробаћемо пошто имамо добар план и идеју. Добар филм је на видику.


ФИЛМСКА КАМЕРА
- НЕМАМ увид нити знам сценарије ко је и шта је радио. Из личног искуства, могу да кажем да ми је драго што смо "Клопку" снимали са правом филмском камером. Била је једна ситација када ја у "реноу 4" јурим Микија Манојловића у БМВ. Снимамо ту јурњаву, на "реноу" су биле две филмске камере, стали на семафору код једне такси станице, а таксисти кометаришу: "У, ово је неки прави филм". Били смо пресрећни што радимо филмском камером. Она даје неку врсту топлине, онај прави премаз који добијете на платну.