Од специјалног дописника
ОВОГОДИШНЈИ “Фестивал европског филма” у Вијаређу завршио се на најбољи начин за српску кинематографију. Пред препуном двораном биоскопа “Политема”, наш познати писац и редитељ Душко Ковачевић, уз буран аплауз присутне прублике, примио је две главне награде фестивала Гран при “Европског филма” за најбољи филм и најбољи сценарио.
Иако се ми, код куће, можемо разликовати у мишљењима или бити критични око појединих остварења, све у жељи да наша кинематографија буде боља, али овде кад смо на страни, у туђем свету, годи нам сваки успех нашег филма. Тријумф “Професионалца” долази у право време за овај филм, јер после успеха у Монтреалу, са оне стране океана, и недавне номинације овог филма за нашег кандидата за “Оскара”, изузетно је значајно што је, управо, овде на “Фестивалу европског филма” у Вијаређу добио награду.
Овогодишњи такмичарски програм, упркос, најавама није у потпуности испунио очекивања, како организатора, тако и публике, иначе, веома бројне, јер је Фестивал посетило преко 25.000 гледалаца. Изузев Ковачевићевог “Професионалца” и још неколико филмова, међу које спадају “Зло” Швеђанина Микаела Хефстрома (награда критике за филм и жирија главном глумцу Андреасу Вилсону), “Облак изнад земље” Енглеза Нета Дикинсона (награда за продукцију) и “Дођи и води ме са собом” Италијана Тонина Зангардија (чија је сјајна глумица Валерија Тонино добила награду за женску улогу, није било занимљивијих дела. Нарочито су разочарали домаћини Италијани, што је делимично разумљиво, јер су се они најбољи потрудили и нашли на недавно завршеном, знатно већем и угледнијем, фестивалу у Венецији.
Од најављеног циклуса филмова из “нове Европе”, земаља које ће ускоро постати чланице Европске заједнице, одустало се због финансијских проблема и доста слабе понуде филмова. Тако да је, уз изврсну ретроспективу посвећену Федерику Фелинију, и филмовима неких познатих аутора, попут, Маргарете фон Троте са новим филмом “Улица ружа” или стари филм “Пако и Вансети” ДЖулијана Монталда, у оквиру такозване “Лекције из филма”, главна пажња била усмерена на програм документарних филмова. Пре свега, веома провокативни “Отпор” Дирка Сизиса, који прати Ливинг театар и чувену ДЖудит Малину, затим “Грејање блуза на ђавољој ватри” Чарлса Барнета, у продукцији реномираног Мартина Скорсезеа до “Чарли Чаплина - заборављене године” Фелича Зенонија.
Било како било, успех “Професионалца” је неспоран, јер је својом темом и начином презентације, имао највише одјека код публике присутних медија, успешно представљајући српски филм и његов нови имидж. Нажалост, завршни пријем у част награђених , сачекала је поновна обустава струје од које је читава Италија у мраку.