Црвени радич: Крепи, освежава и штити ћелије

РАДИЧ је поврће које су користили још стари Римљани, а Плиније га је хвалио због доказаних лековитих својстава. Иако је калоријска вредност радича практично безначајна, у завидној количини поседује друге важне састојке - беланчевине, биљне масти, целулозу, као и угљене хидрате, од којих су највише заступљени фруктоза и инулин.
Они су врло важни у исхрани дијабетичара, посебно инулин који снижава ниво шећера у крви и мокраћи. Од витамина у радичу највише има витамина Ц и Б1, Б2 и ПП из групе Б, као каротина. Од минерала највише су заступљени калијум и магнезијум, као и горке материје које изазивају апетит. Присуство калијума обезбеђује здравље мишића, нервног система, срца и крвних судова.
С обзиром да је из породице тамно зеленог поврћа, радич представља изузетан извор хлорофила и других фито састојака који позитивно утичу на здравље.
Хлорофил делује као чистач крви и јетре, а бројни антиоксиданси штите од разорног утицаја слободних радикала. На тај начин спречава се настанак кардиоваскуларних обољења, дијабетеса и карцинома. Истовремено, антиоксиданси имају моћ да на природан начин успоре старење.
Модерна култивација ове биљке почела је у 15. веку, али су црвене варијације створене тек у 19. Све носе назив према италијанском региону из кога потичу, а највише се гаје Радиццио ди Тревисо и Радиццио ди Верона.
У италијанској кухињи радич је веома популаран, а највише се служи грилован и преливен маслиновим уљем, куван у пиринчу или свеж као салата.
Црвени радич није захтевна биљка, успева на готово свим врстама растреситог земљишта, тражи доста влаге и једино не подноси високу температуру. Плод је у облику чврстих главица које образују црвени листови чија је боја условљена посебним једињењима која имају важну улогу биорегулатора, али и чувара имунитета.
Црвена боја потиче превасходно од каротиноида, материје која штити ћелије. Највише је има у спољашњим листовима који су богати горким материјама познатим као интибини. Они побољшавају проток жучи, функцију јетре и бубрега, органа одговорних за чишћење организма. У ствари, горке материје олакшавају излучивање токсичних састојака из тела. Црвени радич ове супстанце производи ради сопствене заштите, а унете у организам оне постају баријера вирусним, бактеријским и гљивичним инфекцијама, па чак у извесној мери и канцерогеним болестима.
Ове супстанце неутралишу постојеће слободне радикале и спречавају стварање нових.
Влакна којих доста има у радичу олакшавају рад црева, а корисна су и приликом мршављења, јер успоравају апсорпцију шећера. Међутим, да би се постигла потпуна заштита организма, пожељно је да се радич једе свеж јер губи лековито дејство ако се чува у фрижидеру.
Приликом куповине радича треба водити рачуна да листови буду свежи и чврсти, без тамних промена које указују да се поврће квари. Млади радич најбоље је потрошити истог или следећег дана од тренутка куповине. У главицама радич може да се чува неколико дана у фрижидеру, а да би до краја одржао свежину најбоље га је чувати замотаног у папирној кеси. Може да се чува и у херметички затвореним посудама, као и вакумираним пластичним кесама.


ПРОЛЕЋНЕ САЛАТЕ
Са црном маслином - Исећи листове црвеног радича на резанце, и у то додати комадиће овчијег сира и црних маслина по жељи. Све скупа зачинити уљем и сирћетом.

Са сувим шљивама - Исечен радич помешати са фета сиром и сувим шљивама. Овако сједињену масу зачинити са маслиновим уљем и лимуновим соком.

Са шампињонима - Две до три веће шаке исецканог радича, пет до шест танко нарезаних шампињона, четири до пет кашика маслиновог уља измешаног са соком од пола лимуна, соли и бибером по жељи помешати и прекрити пармезаном.

Са пиринчем - Састојци: 300 гр пиринча, 600 гр црвеног радича, бело суво вино, рендани пармезан, 70 грама путера. Радич опрати, одстранити стабљику и тврде листове, а онда га исецкати на танке резанце. Динстати га на 50 грама маслаца, а после 10 минута додати пиринач и динстати на средње јакој ватри. Затим додати пола чаше белог вина и оставити да испари на средње јакој ватри.
У мешавину сипати кутлачу супе, смањити температуру и мешајући кувати још 20 минута. Повремено, по потреби због пиринча, додавати још супе. На крају склонити посуду и зачинити пуном шаком пармезана, мешајући још три до четири минута. Служити топло, али не превруће.